Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787.
Био
је српски физичар, астроном, математичар
и дипломата из Дубровника, један од
најзначајнијих научника свога времена.
Био
је професор универзитета, оснивач
Миланске опсерваторије и директор
Оптичког института Француске морнарице.
Био
је универзалан стваралац: филозоф,
математичар, астроном, физичар, инжењер,
педагог, геолог, архитекта,
археолог, конструктор, оптичар,
дипломата, путописац, професор,
исусовац, најбољи песник на латинском
језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.
Рођен
је као седмо дете трговца Николе
Бошковића, Србина из Орахова код
Требиња у Херцеговини и мајке
Павле, италијанског порекла, из породице
Бара Бетере, познатог дубровачког
песника.
Цео
радни век провео је у туђини, где је
стекао и светску славу, а само једном
свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.
Своје
отаџбинско порекло никада није крио –
остао је Словинац,
како су се тада називали Јужни Словени.
Умро
је и сахрањен 13. фебруара 1787. године,
а срце му је пренето у завичај.