Рођен
је У Сарајеву 8. априла 1937. године, од
мајке Бојане Капор (дјевојачко Велимировић)
и оца Гојка Капора. Отац Гојко Капор
радио је као финансијиски стручњак у
Сарајеву, гдје је срео своју будућу
супругу.
Заробљен
на почетку рата као резервни официр
краљеве војске, одведен је у Нинберг,
гдје је провео пуне четири године. 13.
априла 1941. за вријеме бомбардовања
Сарајева пала је бомба на стару турску
кућу у којој су се склонили Момова мајка
Бојана, Капорова бака и мали Момо.
Сви
су погинили осим Мома, кога је мајка
заштитила легавши преко њега.
О
мајци је Капор знао врло мало, зато што
се о њој ријетко говорило у породици,
вјероватно због жеље најближих да дијете
заштите, не обнављајући му сјећање на
преживљени ужас и не продубљујући
додатну трауму коју је носио у себи.
Ратне године Момо проводи у Сарајеву код бакине сестре Јање Барош, а отац га годину дана по завршетку рата доводи у Београд.
По
матурирању Капор се одлучује за студије
сликарства. Дипломирао је сликарство
1961. године на београдској Академији
ликовних уметности са просјечном оцјеном
9,9.
У вријеме дипломирања на Академији упознаје гимназијалку Ану Пјеротић, касније студенткињу психологије. Момо и Ана вјенчали су се 1964. и из овог брака родиле су се кћерке Ана Капор (1964) и Јелена Капор (1968.)
У вријеме дипломирања на Академији упознаје гимназијалку Ану Пјеротић, касније студенткињу психологије. Момо и Ана вјенчали су се 1964. и из овог брака родиле су се кћерке Ана Капор (1964) и Јелена Капор (1968.)
Превођен
је на француски, руски, њемачки, пољски,
чешли, бугарски, мађарски, словеначки
и шведски језик.
Једина пјесма славног МОМЕ КАПОРА - М И Р
На питање зашто не пише поезију
кад би му то као умјетнику
и писцу ишло од руке, одговарао би:
"Ма није то за мене. Данас сви Срби пишу песме"!
Част
и привилегија су били
бити пријатељ и дружити се са
бити пријатељ и дружити се са
па макар то биле и ријетке прилике ...
Хвала
ти Момо ...
