ПИШЕ:
Славко Јовичић Славуј
Едукативни
час “бјежаније” ...
Бјеже
лопови – криминалци, политичари, естрадне
звијезде, спортисти, ма бјеже све
структуре, бјеже и твитераши ...
Бјеже
сви, и дјеца и одрасли, душевно обољели,
и људи лошег материјалног стања, разни
дужници и криминалци.
У
зависности којој категорији припадају
добијају своју боју.
Када се криминалцима или обичним грађанима губи сваки траг, кад постану недоступни органима гоњења - суду и полицији, или родбина пријави нестанак, у акцију ступају оперативци МУП-а. Преко својих подручних јединица овај одјсек криминалистичке полиције реагује и приводи “лицу правде” /”к познанију права”/, односно проналази нестала лица. Одјељења за потраге постоје при свакој полицијској управи. Служба реагује по захтјеву суда, полиције и грађана.
ПОТЈЕРНИЦА
Потјерница,
која се расписује по наредби суда, садржи
личне податке траженог и квалификацију
дјела због којег се издаје, као и мјеру
која се преузима. Суд може, али не мора,
да одреди притвор за тражено лице.
УЈЕДИЊЕНЕ
БОЈЕ ИНТЕРПОЛА
У
зависности од боје Интерполових
потјерница разликује се и њихова
садржина:
-
“Црвена” - најпознатија, расписује се
за починиоцима најтежих кривичних
дјела, који морају да буду ухапшени и
испоручени.
-
“Жута” - међународна објава за
проналажење несталих лица
-
“Наранџаста” - којом се упозорава
полиција, државне службе и интернационалне
организације о потенцијлним опасностима
(нпр. Бомбе...)
-
“Плава” - обавјештење о прикупљеним
подацима о бјегунцу или његовим
криминалним активностима
-
“Зелена” - расписује се како би се
добила обавјештења или дала упозорења
о бившим осуђеницима за које се сумња
да могу да почине кривично дјело у
другим земљама
-
“Црна” - расписује се за идентификацију
лешева.
Полицијска потрага, тј. полицијски распис односи се на проналажење лица у преткривичном поступку. Кад се тражени пронађе законски је могуће задржавање до 48 сати /ова одредба зависи од домаћењг законодавства сваке државе/.
-Ако
се ради о извршиоцима најтежих кривичних
дјела, праве се посебни планови, што
зависи од радње која се предузима и
степена опасности по лица која су
овлаштена и укључена у потраге и хапшења.
У
ту категорију опасних хапшења, поред
оперативног дијела полиције, укључују
се и специјалне јединице, посебно за
то обучене. Кад је ријеч о вишеструким
повратницима у извршењу кривичних
дјела, користе се службене евиденције,
користе досијеи. Све се детаљно анализира
– ко би могао бити, ко су му пријатељи,
сарадници, познаници итд.
Надлежни
органи најлакше их проналазе на кућним
адресама, најчешће ујутро и увече.
Уколико полиција има сазнања да је
тражено лице изван земље, расписује се
међународна потјерница.
РАСПИСИВАЊЕ
МЕЂУНАРОДНИХ ПОТЈЕРНИЦА
Процедура
је сЉедећа: на основу сагласности суда,
подручна полицијска управа захтјев
доставља МУП, одакле се даље просљеђује
националном Интерполу са сједиштем у
домицилној држави, који се, на основу
сагласности Министарства правде, и
њихове оцјене, обраћа централи Интерпола
у Лиону /Француска/.
Одсјек
за потраге се бави и проналажењем
несталих лица. С обзиром да нестају
људи разних годишта, професија,
здравственог стања, итд.
Дакле,
бјеже сви. Нема правила. Бјеже деца,
одрасли, најчешће душевно обољели,
бјеже људи лошег материјалног стања,
бјеже дужници ... бјеже и “твитераши”
(!).
Кад
је ријеч о “нестанку” дужника то је
посебна прича. Људи који у пословању
имају проблеме, који се презадуже, неки
пут бјеже од певјерилаца, неки пут од
закона, а некад и од једног и од другог.
Захваљујући
прецизној евиденцији, лако је провјерити
да ли за неким лицем постоји потрага.
Вршећи рутинску контролу, уколико нешто
посумња, довољно је да полицајац
“моторолом” саопшти прва два слова
имена, прва два слова презимена, двије
бројке матичног броја, па да се сазна
да ли ту особу неко тражи и због чега.
Уз
то, у таквој евиденцији су и подаци да
ли га треба хапсити и како.
