Српска
православна црква слави Светог цара
Константина и царицу Јелену.
Црква
је овај римски царски пар прогласила
светитељима, јер је цар Константин
Миланским едиктом 313. дао хришћанима
слободу вјере и окончао њихов прогон.
Хришћанској
цркви, у којој је почео да тражи ослонац,
дао је многе привилегије и на Првом
васељенском сабору у Никеји 325. Помогао
је у борби против аријевске јереси.
Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију.
Пред
борбу са Максенцијем, према предању, на
небу му се указао сјајан крст као знак
побједе. Он је наредио да се искује
велики крст који је ношен пред војском,
и ову борбу окончао је као своју велику
побједу.
Одмах
потом 313. године, издао је знаменити
Едикт у Милану, којим је престао прогон
хришћана. Послије побједе над Византијом,
саградио је диван град на Босфору и
назвао га Константинопољ.
Када
се цар тешко разболио, јавили су му се
апостоли Петар и Павле и савјетовали
да га епископ Силвестер крсти. Одмах
потом је оздравио.
Константин
је сазвао Први васељенски сабор у Никеји
325. године због раздора у Цркви насталог
појавом јеретика Арија. Сабор је осудио
јерес и утврдио православље.
Света
Јелена, царева мајка, радила је много
за вјеру Христову. Пронашла је Часни
Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења
на Голготи и многе друге цркве на Светој
земљи. Ова света жена умрла је 327. године,
а цар Константин поживио је још десет
година послије своје мајке. Умро је у
Никомидији 337. године, а сахрањен је у
цркви светих апостола у Цариграду.
