ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Неке друштвене мреже и сајтови су препуни злурадих чланака и гомиле уврједљивих објава и коментара.
Питам се да ли је ово "new age" настојање појединаца, па и цијелих група да вријеђају оне друге и то за све и свашта или је ово само посљедица напретка наше цивилизације или њеног назадовања.
Ништа више "на овом бијелом свијету" нико не може рећи, а да се при том не увриједи или овај или онај појединац, припадник ове или оне нације, вјере, расе или пола. Страначки острашћени ликови су посебна групација. Политика је незаобилазна. Она је, дакле, свугдје присутна, па чак и у политици!
Ето, за више од два миленијума непретка човјечанства стварно нисмо научили да смо различити и да то није само по себи лоше, већ би требало бити чак занимљиво и интересантно. Али у стварном животу није тако и никада неће ни бити.
Ето, за више од два миленијума непретка човјечанства стварно нисмо научили да смо различити и да то није само по себи лоше, већ би требало бити чак занимљиво и интересантно. Али у стварном животу није тако и никада неће ни бити.
Не може се побјећи од данашњег тзв. толерантизма који се пропагира и с друге стране цензуре коју намећу људи који гледају како да се што дуже одрже на власти. Не може се ни замислити како би све још горе изгледало да разне пошасти ухвате дубље коријене и да се све то "прими" у стварном животу. Посљедица тако нечег је очигледна: ради се о једноумљу.
С тога постају смијешни ликови који цензуром и оспоравањем слободе говора покушавају да заштите "мир" и да њиме одбране своје привилегије које нису стечене радом и знањем, већ полтронством и класичном издајом сопствених принципа, а онда и свих друштвено прокламованих вриједности.
С тога постају смијешни ликови који цензуром и оспоравањем слободе говора покушавају да заштите "мир" и да њиме одбране своје привилегије које нису стечене радом и знањем, већ полтронством и класичном издајом сопствених принципа, а онда и свих друштвено прокламованих вриједности.
Та уврједљивост код људи је, по мени, само резултат искривљене стварности и иде од политике ратова, па све до недостатка објективних информација на глобалном свјетском нивоу, али и од личног незадовољства у приватном животу.
С друге стране, само од себе поставља се питање да ли се тај лако уврјеђени појединац икада запитао да ли је можда проблем у њему самом. Не, није сигурно. Увијек је крив неко други. И све се тако врти у круг.
С друге стране, само од себе поставља се питање да ли се тај лако уврјеђени појединац икада запитао да ли је можда проблем у њему самом. Не, није сигурно. Увијек је крив неко други. И све се тако врти у круг.
У сржи проблема је, изгледа, она стара људска: "Боље ме слажи него да ми кажеш истину, јер ме лаж чини срећним, а истина боли".
Лијепо је када вас обасипају комплиментима. То је она ситуација кад некој жени кажеш: "Ти си најљепша, имаш прелијепе очи и извајано тијело, а она се сва разњежи и заиста осјети лијепом, па ти узврати истом мјером. Треба само замислити ову сцену и како ово изгледа у стварности између двоје "мање лијепих" људи. Но, то и није толико битно, јер нема мјере којом би се могла измјерити лаж.
Лијепо је када вас обасипају комплиментима. То је она ситуација кад некој жени кажеш: "Ти си најљепша, имаш прелијепе очи и извајано тијело, а она се сва разњежи и заиста осјети лијепом, па ти узврати истом мјером. Треба само замислити ову сцену и како ово изгледа у стварности између двоје "мање лијепих" људи. Но, то и није толико битно, јер нема мјере којом би се могла измјерити лаж.
Питам се шта онда треба политичарима и душебрижницима (н.п.а. сленговски - ботовима) који тако лијепо брину да се "ви" не увриједите. Вјероватно ваша слобода и ваш глас на изборима. Аха, ово је изборна година у Босни и Херцеговини.
И за крај једна порука - Никад не покушавај да цијели свијет покријеш својом ногом, јер је то илузија.
