За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.7. умро је
славни српски књижевник
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
Да
се зна и да се не заборави ...
Био
је члан илегалне студентско-гимназијске
организације која се звала Савез
демократске омладине Југославије
(СДОЈ).
Ухапшен
је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по
Закону о кривичним дјелима против народа
и државе, на првостепеном Окружном суду
на 10 година, а потом је на Врховном суду
(Народне Републике Србије 26. јуна 1949.
године) казна повећана на 15 година
затвора са присилним радом и извјесним
бројем година губитка грађанских права
након издржане казне.
Помилован
је послије пет година робије 29. новембра
1953. године.
Издржавао
је казну у КПД Сремска Митровица и КПД
Ниш.
Прву
причу је објавио под псеудонимом Адам
Петровић,
у Видицима.
у Видицима.
Остала
дела је објавио под својим именом.
Написао
је Повест времена чуда, портрет Ходочашће
Арсенија Његована, драму У Едену на
Истоку, комедију Генерали или сродство
по оружју, новеле Успење и суноврат
Икара Губелкијана, Одбрана и Последњи
дани, сотију Како упокојити вампира,
романе Златно руно (у седам томова),
Беснило, 1999, Године које су појели
скакавци, епос Атлантида (у два тома),
збирку готских прича Нови Јерусалим,
књиге есеја Сентиментална повест
британског царства и Одмор од историје,
као и књиге писама Писма из туђине, Нова
писма из туђине, Последња писма из
туђине.
Лично
је највише волео Златно руно, али је
говорио да се његов укусом не поклапа
са укусом публике, која је више волела
Беснило. Добитник је НИН-ове награде за
књижевност.
Споменик Бориславу Пекићу у Београду
откривен је 2.марта 2016.године на Цветном тргу.
