Обавјештајне службе и слободе грађана,
односно слобода човјека и слободе медија!
.jpg)
Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ!
Свака слобода није и демократија!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Констатација из наслова овог текста би отприлике била поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега.
Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак, многе слободе човјека се морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања. Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације.
Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А је ли то и могуће. Па није. Зато и обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.
ОБАВЈЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ
Сама организација обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.
Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.
Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.
У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.
Ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор
Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија.
Давно, давно је напуштен превазиђени систем "голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице” који je мораo прогутати писмо да којим случајем, не дао Бог, не би дошао у опасност да писмо падне у руке непријатељу.
Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.
Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текста – а је ли то баш тако.
Није.
Јер, оне најјаче свјетске обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле.
Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати.
