Невесињска
пушка, Босанско-херцеговачки
устанак или Херцеговачки
устанак је српски устанак
подигнут у околини Невесиња 1875.
године против османлијске власти
и убрзо се проширио на цијелу Босну и Херцеговину.
Устанике
су подржале оружјем и добровољцима Књажевина
Црна Гора и Кнежевина Србија што
је довело до отпочињања Српско-турског
рата и настанка тзв. Велике источне
кризе.
Посљедица устанка и ратова који
су вођени против Османске империје био
је Берлински конгрес (1878) на коме
су Црна Гора и Србија добиле независност
и територијална проширења, док
је Аустроугарска на
30 година окупирала Босну и
Херцеговину која је де јуре остала
у саставу Османске империје.
У
устанку су се истакли Трипко
Вукаловић, Мићо Љубибратић, Максим
Баћовић, Лазар Сочица, Перо
Тунгуз, Јован Гутић, Пеција
Петровић, Голуб Бабић, Стојан
Ковачевић и Богдан Зимоњић.
