Церска
битка је први велики окршај у Првом
свјетском рату у којем су Централне
силе доживјеле први пораз, почела је
15. августа 1914. и трајала је девет дана.
По објави рата 28. јула Аустроугарска је
према Србији концентрисала своје три
армије.
Од
30. јула отпочело је прикупљање и
размјештање непријатељских снага. Пета
и Шеста армија, стациониране у источној
Босни добиле су задатак да изврше главни
удар на Србију. Друга аустроугарска
армија концентрисана је у Срему и Банату,
како би тактички заварала српску Врховну
команду у погледу правца наступања.
У
првим данима рата јединице Друге армије
бомбардовале су насеља на северу тадашње
Србије, укључујући Београд и Смедерево,
а 12. августа накратко окупирале Шабац.
Српска
војска у одбрани бројала је око 180 хиљада
војника првог и другог позива. Начелник
Штаба Врховне команде тада је био војвода
Радомир Путник, а његов помоћник генерал
Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама
налазиле су се трупе аустроугарске
Балканске војске од око 200 хиљада војника.
Блистава
српска побједа у Церској бици резултат
је више фактора. С једне стране било је
искуство модерног ратовања наше војске
и њеног командног кадра стицано током
два претходна балканска рата, с друге
стране – способност брзог маневрисања
наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
