Освештан спомен музеј; одржан помен за 6.000 убијених Срба

У Старом Броду код Вишеграда обиљежено је 77 година од страдања више од 6.000 Срба сарајевско-романијске регије, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића у Старом Броду и Милошевићима.

Освештан је и Спомен-музеј старобродским жртвама, које су 1942. године побиле усташе Јуре Францетића.
Спомен-музеј освештао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством.

У Спомен-музеју у Старом Броду постављено је 27 склуптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

Спомен-музеј је урадио архитекта Новица Мотика из Зворника, а изградњу су финансирали Миодраг Давидовић Дака и Спасоје Албијанић.

О страдању српског народа на ријецу Дрини у Старом Броду се ћутало 77 година.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом је рекао да ће ове године бити покренута процедуру канонизације да би били проглашени светим мученицима.

- Овдје поред нас, у дубинама ове хладне Дрине лежи гробље невиних. Леже наши преци - рекао је митрополит Хризостом који је данас у Старом Броду освештао Спомен-музеј старобродским жртвама.Он је рекао да су ове жртве 77 година чекале да им се служи помен и да их обиђу.

Митрополит је подсјетио да је Дрина 1942. године постала гробница српских цивила које су побиле хрватско-муслиманске усташе предвођене Јуром Францетићем.

Обиљежавању 77 година од стравичног злочина над Србима у Старом Броду и Милошевићима присуствовали су предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и други званичници из власти Републике Српске.

У мјесту Стари Брод је током 2008. године подигнуто обиљежје у знак сјећања на овај злочин. У плочама од камена су уклесана имена убијених. Нешто касније, у мају 2010. године започета је градња спомен капеле и звонаре.

Српски цивили су били углавном припадници збјегова са подручја мјеста Рогатица, Вишеград, Хан Пијесак, Кладањ, Соколац, Олово, Пале и Сарајево.

Током прољећа 1942. усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требало учврстити власт НДХ на источној граници. Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица.

У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске Ханџар дивизије.

У таквим околностима су људе нагомилане на обали нападали усташе, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду.

Пригодан сценско-умјетнички програм извела је умјетница Ивана Жигон