ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
П
Од
потписивања Дејтонског споразума
(1995.), па и прије тога - у многим земљама
свијета због велике миграције становништва
из БиХ основана су многа удружења,
невладине организације, па чак и
многобројни покрети у виду разних
звучних назива, као рецимо конгреса и
слично, која врло претенциозно сама
себе називају "БиХ дијаспора" што,
наравно, није и не може бити тачно.
О чему се, заправо, овдје ради?
Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури у БиХ која би била пресликана у дијаспори.
Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ.
Наиме, ради се скоро, па и увијек, о једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота и у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања праве сличне проблеме и овдје у БиХ.
Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори никада се не могу ускладити с интересима Бошњака или Хрвата.
О чему се, заправо, овдје ради?
Да одмах врло јасно и прецизно кажем да не постоји ниједна мултиетничка организација која у свој састав укључује представнике све три конститутивна народа према етничкој припадности и националној структури у БиХ која би била пресликана у дијаспори.
Чињеница је, како рекох, да у многим земљама свијета постоје разноразна удружења која окупљају, углавном, припаднике одређене националне заједнице и она никако у свом називу не могу имати било какав префикс "беха", односно одредницу БиХ.
Наиме, ради се скоро, па и увијек, о једнонационалним организацијама које су основане из различитих разлога и интереса. Такве организације не одражавају заједничке интересе све три конститутивна народа која потичу из БиХ, а сад су у дијаспори. Напротив, такве организације још више раде на продубљивању националних подјела и потпуних националних поларизација у свим сферама живота и у дијаспори, али због начина и циљева својих дјеловања праве сличне проблеме и овдје у БиХ.
Интереси Срба из БиХ који се налазе у дијаспори никада се не могу ускладити с интересима Бошњака или Хрвата.
Слиједом такве констатације, а она је тачна, постоје и све друге варијанте евидентне подијељености на три националне заједнице у дијаспори. Никада се интереси Бошњака у дијаспори не подударају са интересима Срба или Хрвата и обрнуто.
Такође, и трећа варијанта је сасвим равноправна у потпуној подијељености дијаспоре, па се тако интереси Хрвата у дијаспори никада не могу усагласити са интересима Срба или Бошњака и све се тако врти у зачараном кругу потпуне разједињености...
Дакле, већ више од двије деценије, а да и не говорим о оним организацијама још из ере соцреализма предратне и бивше СФР Југославије, у многим земљама свијета егзистирају многобројна удружења која су основана и која у свом чланству имају стотину одстотно чланство само из реда једне, своје, нације.
Зато су потпуно лажне тврдње кад се нека од тих организација представља као "беха" дијаспора. Нема таквих организација. Да још једном нагласим - постоје организације и удружења која су потпуно поларизована и она су искључиви представници једног од три конститутивна народа у и из БиХ.
Друга је ствар како и на који начин нека од тих (једно)националних организација ради и који су њени циљеви и задаци.
Из досадашње праксе сасвим је јасно да су бошњачке организације у дијаспори врло агресивне, па чак су многе од њих и вјерски толико радикалне да је то забрињавајуће.
Али оно што је битно - таква удружења ни сад, а ни убудуће, не могу и неће имати никакав утицај на укупно стање националних односа у БиХ.
