Патријарх
Цариградски. Рођен у Антиохији 354. год.
од оца Секунда војводе и матере Антусе.
Учећи грчку филозофију Јован се згнуша
на грчко незнабоштво и усвоји веру
хришћанску као једину и свецелу истину.
Би
Јован крштен од Мелетија патријарха
Антиохијског, а по том и његови родитељи
примише крштење. По смрти родитеља
замонаши се Јован и поче се строго
подвизавати.
Тада
написа књигу „О свештенству”, и тада
му се јавише св. апостоли Јован и Петар
проричући му велику службу, велику
благодат али и велико страдање. Када је
требао бити посвећен за свештеника јави
се ангел Божји истовремено и патријарху
Флавијану (после Мелетија) и самом
Јовану. А када га патријарх рукополагаше,
видеше сви бела светла голуба над главом
Јовановом.
Прослављен због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију; растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви многе драгоцене књиге својих беседа.
Народ га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14. септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у Рај.
Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
