Стефан Немања
Био је велики жупан Рашке,
родоначелник владарске династије Немањића
и творац моћне српске државе у средњем вијеку
Умро је 26.2.1199. године.
Из славне православне српске прошлости
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Светог Симеона Мироточивог, чије је свјетовно име прије него што се замонашио било Стефан Немања.
Оснивач
српске владарске лозе - династије
Немањића, умро је на данашњи дан,
26.2.1199. године. Рођен је у околини данашње
Подгорице 1114. године, а владао је источним
српским земљама. Успјевши да прошири
државу, борио се против богумила и сматра
се једним од родоначелника српске
православне цркве.
Српски
народ га поштује јер је - како је
својевремено рекао епископ Атанасије
Ракита - физички и духовни коријен
српског народа.
Године
1196, три љета прије упокојења, одрекао
се пријестола у корист свог средњег
сина Стефана, будућег првог краља српске
државе. Већ сутрадан се замонашио и
отишао у манастир Ватопед на Светој
гори.
Упокојио
се у српском манастиру Хиландару, који
је подигао заједно са својим сином
Растком, монахом Савом, ког српски народ
слави као свог највећег просветитеља
Светог Саву.
Сава
је његове мошти пренио 1208. у Рашку, да
би над њима измирио старију браћу,
будућег краља Стефана Првовјенчаног,
и најстаријег Вукана, који су се борили
за власт. Мошти су му положене у манастиру
Студеница, његовој задужбини.
Претпоставља
се да нема српске цркве у којој није
приказан његов лик, а посвећена му је и
капела у резиденцији српског патријарха
у Београду.
Чувар
државе, вјере и језика
Стефан
Немања се сматра великим српским
државником, ктитором, али и чуваром
језика. Управо је његов брат Мирослав
наложио да се напише најстарији и
највреднији језички споменик - Мирослављево
јеванђеље.
Како
га Срби славе
Свети
Симеон Мироточиви се прославља исто
као и све друге крсне славе - славски
колач, кољиво и вино, и освештањем које
обавља свештеник. Уколико падне у мрсни
дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико
падне у посни дан посна. Данашњи празник
је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске
капеле.
Народне
приче и обичаји
На
данашњи дан, у спомен на Светог Симона,
одржавали су се панађури (вашари), а
данас је то само обичај у Ваљевској
Мионици. У народу се о Стефану Немањи
одржало предање као о змајевитом човјеку,
које потиче од његових ратних успјеха
у борбама са моћном Византијом. По
предању, био је прождрљив, јер се у њега
била увукла ала, па је било потребно и
њу хранити.
Немања
је за ручак јео печеног вола, у њему
печеног овна, у овну печену кокош и у
њој печено јаје. Једном о ручку, Немања
је био код свог сина Светог Саве, и
затражио да руча. Сава му пружио поскурицу
(печат са славског колача), а ала зинула
да је дохвати. Тада Сава зграби алу и
баци је у море. Од тада Немања више није
био прождрљив.
