Из славне српске историје и прошлости ... Српски хајдук Старина Новак је започео борбу против Турака: Комшије Румуни га славе као хероја, а ми смо га заборавили ...

ПРИРЕДИО: Славко Јовичић Славуј

У Републици Српској и Србији је славан и опјеван, али Старина Новак, велики војсковођа који је народ бранио од Турака и славно погинуо, у Румунији значи много више.

Новакова пећина, а Новака нигде

Новакова пећина се налази на стрмим литицама Романије, а добила је име по старом народном јунаку Старини Новаку. Старина Новак је историјска личност из друге половине XVI вијека, поријеклом из Смедерева. 

Побјегао је у хајдуке због зулума “проклете Јерине“. Хајдуковао је по Србији и Херцеговини, али се најдуже задржао на Романији и као ријетко која личност оставио у народу дубоког трага. 1926. године је дошло до преноса Новакових костију уморених 1914. године у заједничку гробницу поред цркве на Палама.

Пећина се налази на надморској висини од 1515 м. Испод Новакове пећине су Цареве воде, најпознатије врело у широком појасу. Поред врела је водио Цариградски друм, који је једно вријеме спадао међу најважније путеве турског царства у Босни.

 Туристичка дестинација почиње од ловачког дома на Мајданима или планинарског дома у Стајни који се налази свега 4-5 км од Пала. До пећине води планинарска стаза која је уредно обиљежена. Стаза прво води до Новаковог врела, великог планинског корита. Кажу да се умивањем у овом кориту постаје пет година млађи.

Пјешачење кроз густу четинарску шуму води до Новакове њиве, мјеста погодног за камповање и одмор. Пут до пећине је обиљежен и ојачан сајлама, јер је доста стрм и тежак. Пећина извора Мокрањске Миљацке се налази на крају села Мокро недалеко од Кадиног Села у засеоку Врело, у подножју кречњачког масива Градина, око седам километара од Мокрог и неких 10-так километара од Пала. Улаз у пећину се налази на самом почетку котлине у стијенама које се спуштају према котлини и ријеци која извире из ње испод виса званог Мала Градина. Улаз је окренут према југу, ширине 4 метра, а висине 5 метара на надморској висини 1100 метара.

Улаз у пећину отежава вода која у зависности од количине падавина чини улаз лакше или теже проходним. У доба с више падавина улазак је отежан а дубина воде на самом улазу може бити и до 50 цм. Међутим, ако је доба са мало падавина висина воде је око 20 цм па је улазак доста лакши, и може се ући у пећину 30-так метара без неких великих проблема. У пећини су пронађене животињске врсте потпуно нове за науку, што би требало да потврде резултати даљих научних испитивања. Температура воде је око 6,2 степена Целзијуса и захтијева коришћење специјалне опреме, јер је дужи боравак у пећини без ње немогућ.

Ко је био Старина Новак

Српски и балкански јунак Старина Новак рођен је 1530. године, а према неким подацима и десет година раније. Године рођења су прилично непоуздане и више су претпоставке. Сигурно знамо, према веродостојним историјским изворима, да је изгубио живот у бруталном погубљењу 5. фебруара 1601. у трансилванијском граду Клужу /данашња Румунија/. Било је многопублицистичких радова и покушаја да се освијетли историјски и епски лик чувеног хајдучког харамбаше у времену 16. стољећа, које је било препуно догађаја, промјена и процеса у европској, балканској и српској историји. 

Рођен је у Поречу на Дунаву (Смедеревски санџак Османског царства). Тај дио Србије је, као и многи други дијелови јужнословенских земаља, већ деценијама био у саставу исламске империје. И око националне припадности Старине Новака постоји неслагање. Неки писци сматрали су да је био Бугарин, Влах, Румун, али прави историографски ауторитети тврде да је неоспорно био српског поријекла.

Славна Романија памти ...

Старину Новака највише памти народ у Сарајевско-романијској регији, односно у Републици Српској. На јужној страни планине Романије, изнад Пала, налази се чувена Новакова пећина. По народном предању, он је ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом, такође познатим хајдуцима.

Новакова пећина се налази на Палама у стијенама планине Романије. Романија је једна од планина која се издиже из паљанске котлине. Пећина се налази на надморској висини од 1515 метара. Пећина се налази у селу Ћемановићи изнад Царевих вода. Цареве воде су заселак под Романијом, који је добио име по извору воде „Цареве воде“. Поред овога најиздашнијег извора у планини Романији пролазио је пут који је повезивао исток и запад кроз историју.

Пећина за разлику од осталих пећина на територији општине Пале има историјску вриједност. За њу се веже легедна о Старини Новаку. Личност из 16. вијека о којем постоји предање да је у то вријеме хајдуковао на овим просторима и засретао турске караване, на путу који је пролазио испод пећине. Пећина је била окупљалиште и дом за њега и његове јатаке.

Током новембра мјесеца 1958. године, десило се прво значајније истраживање Новакове пећине, када су су планинари Планинарског друштва “Жељезничар” из Сарајева, прокрчили пут до саме пећине, истражили њену унутрашњост то јесте хоризонтални канал, а вертикалним каналом се попели до платоа на врху стијене. Пут до саме пећине је доста стрм и тежак, па се дуго године нису вршила никаква истраживања, све до 11. новембра 1962. када су истраживања поновно покренута. Приликом ових истраживања одлучено је да се на прелазу из првог у други дио пећине поставе жељезна врата, што је у неколико наредних година и реализовано.

Данас до Новакове пећине, као једне од значајних туристичких мјеста Сарајевско-романијске регије постоји уређен и уредно обиљежен пут. Сам успон до Новакове пећине почиње од ловачког дома на Мајданима или планинарског дома у Стајни који је у непосредној близини Пала, и налази се све 4-5 километара удаљености од самог града. Стаза прво води до Новаковог врела, великог планинског корита. Пјешачење кроз густу четинарску шуму води до Новакове њиве, мјеста погодног за камповање и одмор. Пут до пећине је ојачан сајлама, јер је доста стрм и тежак.

21.8.2019 . у Великом парку у центру Пала 

постављена је скулптура 

најпознатијег српског хајдука Старине Новака, 

а израдио ју је јапански вајар Кота Сакаи 

Старина Новак је био јунак много прије Карађорђа, а ријеч је о човјеку чија је борба против Турака постала претеча свих каснијих српских буна и устанака.

У румунској култури овај хајдук се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успјеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.

Па ипак, у српској култури, сјећање на Старину Новака је претежно сачувано у епским пјесмама. Оне кажу да је од зулума "проклете Јерине" побјегао у друмске разбојнике, и да је хајдуковао по Херцеговини, Босни и Србији.

Управо тако је почела немилосрдна борба Старине Новака против Турака. За кратко вријеме је формирао чету, а његова лична храброст и умјешност у командовању су довели до тога да му се придружи велики број сељака и слободних хајдука.

Румунски извори су ипак много егзактнији и обимнији – име Старине "Баба" Новака везује се за вријеме владавине кнеза Михаја Храброг, који се борио за ослобођење од Турака 1595. године. Он је чету српског хајдука примио у своје редове, а Новака поставио за једног од највиших команданата своје војске.

У румунском граду Клужу, српском хајдуку је подигнут споменик народне захвалности, а у Букурешту постоји и истоимени булевар. Тамошњи народ га није заборавио.

Споменик Старини Новаку 
испред Кројачког бастиона у Клужу.

Предање каже да је Старина Новак на превару ухваћен и заједно са саборцима набијен на колац. Њихова тијела су остављена гавранима и тек неколико дана касније спаљена 1601. године. Баш на том мјесту је и подигнут споменик који и данас постоји.

Урош Предић - Старина Новак 

 цртао по народној пјесми.

Старина Новак, или по румунски Баба Новак, рођен је у Поречу, на обали Дунава. По једној причи прво је био турски субаша, али се из неког разлога замјерио Османлијама и одметнуо у хајдуке. Међутим, био је ухваћен. Током мучења повађени су му сви зуби, па је од тада прозван Старина Новак. Успио је да побјегне из тамнице и да поново започне са хајдучијом. Убрзо га је запазио Михаило Храбри, узео у своју службу и поставио за капетана хајдука. Тада је имао око 65 година. 

Михаило Храбри, кнез Влашке, један је од највећих румунских националних хероја и човјек који је први пут, додуше на кратко, објединио Влашку, Молдавију и Трансилванију. Водио је тешке борбе са Османлијама, а, богами, и са Мађарима. У својим походима на Турску стизао је чак до Варне. Срби су били важан фактор у његовој војсци и за њега су ратовале све српске војсковође које сам набројао.

Старина Новак

Године 1596. Старина Новак је са 700 бораца заузео тврђаву Враце у Бугарској и стигао све до Софије. Онда се преко Видина вратио у Влашку и том приликом заробио бројне турске шајке, као и много робова. У једном свом писму Михаило Храбри се хвали како је Баба Новак, његов капетан и десна рука, разбио војску Хасан-паше, коју је овај повео на Влашку. Новак их је сачекао у неком кланцу и напао их. Хасан је успио да побјегне, али је много Турака посјечено, а заробљене су камиле, оружје и ђебана (муниција/. 

Послије тога је са својих 1.500 хајдука Баба Новак освојио Плевну, гдје је, између осталог, заробио жену, сина и ћерку неког знаменитог турског богаташа, који је за њихов откуп платио 500.000 дуката. Други дипломатски извор каже да су из Плевне однијели 4.000 дуката и заробили 70 богатих Јевреја и 400 Турака, за чију су откупнину добили 400.000 талира.

У Србији је дио београдског насеља Палилула посвећен Старини Новаку. Његово име носе улица, мјесна заједница,основна школа основана 1922. године и парк. Подручје које парк данас заузима носило је назив Трг Старине Новак до 1954. Градска управа је саопштила у октобру 2017. да ће у парку бити подигнут споменик Старини Новаку.