Драга Љочић
Млада
Шапчанка, ћерка трговца, била је прва
жена доктор медицине у Србији и четврта
на европском континенту. Осим тога, прва
је Српкиња с чином официра, носила је
чин поручника санитетске службе. Прва
је дама која је по удаји задржала
девојачко презиме.
Драга
Љочић је прва жена лекар у Србији и
четврта жена у Европи која је стекла
универзитетску диплому доктора медицине.
Жртва за отаџбину
Рођена 28. фебруара 1855. године у Шапцу, у породици трговца који је, мимо тадашњих обичаја, поред два сина, решио да школује ћерку.
Рођена 28. фебруара 1855. године у Шапцу, у породици трговца који је, мимо тадашњих обичаја, поред два сина, решио да школује ћерку.
После
основне школе Драга прелази у Београд,
где је завршила Вишу женску школу, а
затим се уписала на Велику школу, тадашњи
универзитет. Ту је провела годину дана
на природњачком одсеку, а 1872. године
упутила се у Цирих на студије медицине.
Кад
је 1876. године почео Први српско-турски
рат, напушта факултет и долази у Србију
да би радила као медицинска сестра. По
завршетку Другог српско-турског рата
она је прва Српкиња официр, с чином
поручника санитетске службе Војске
Кнежевине Србије. Враћа се у Цирих, где
1879. године завршава студије медицине,
само петнаест година после прве жене
на свету која је постала лекар, а у исто
време кад је и Велика Британија добила
прву жену лекара.
Учествовала
је у свим ратовима које је Србија водила
од 1876. до 1915. године: поред два рата с
Турском, и у српско-бугарском, Првом и
Другом балканском и Првом светском
рату, кад је са српском војском прешла
Албанију.
За
време српско-бугарског рата 1885. године,
једно време била је једини лекар у Општој
државној болници у Београду, као и у
болници за велике богиње и у установи
за рањенике у Великој школи.
Др Драга Љочић, споменик у Београду,
„Стара очна болница“, улица Џорџа Вашингтона
Задржала презиме
Али
и поред свих заслуга у рату, у миру је
наилазила само на одбијање и непризнавање,
па је борба за равноправност с мушкарцима
обележила њен живот. Министарство
унутрашњих дела, под чијом се управом
тада налазила здравствена служба,
формирало је комисију од угледних имена
српске медицине, која је Драгу испитала
и теоретски и практично из готово целе
медицине. Њихов извештај садржавао је
одличну оцену о стручности кандидаткиње,
али прва српска лекарка није могла да
добије право да као лекар ради у државној
служби - јер је жена.
Зато
је отворила приватну ординацију, као
„доктор медицине, бабичлука и очних
болести“.Драга је и прва жена која је
после удаје задржала девојачко презиме.
Била је удата за радикалског првака
Аранђела Рашу Милошевића, који је због
учешћа у неуспелој Тимочкој буни, само
осам дана пошто му се родила ћерка, био
прво осуђен на смрт, а затим помилован
и упућен у Београдску тврђаву на
издржавање десетогодишње робије.
Била
је један од оснивача Материнског удружења
и ватрени борац за женску равноправност,
захтевајући да жене добију право гласа.
Умрла је 1925. године у Београду.
29. септембра 2017. године у оквиру Српског љекарског друштва у Београду откривена је биста првој љекарки у Србији др Драгињи Драги Љочић.
