Различити
су путеви којим Бог води оне који желе
Њему угодити и закон Његов испунити. У
време цара Хонорија у Риму живљаше висок
царски достојанственик Јевтимијан,
врло угледан и врло богат. И он и жена
му Аглаида провођаху живот богоугодан.
Иако беше богат, Јевтимијан је седао
само једанпут дневно за трпезу, и то по
смирењу сунца. Имађаху јединца сина,
овога Алексија, који кад одрасте,
би принуђен да се ожени.
Но
он те исте ноћи остави не само жену него
и дом оца свога, седе у лађу и дође у град
Едесу у Месопотамији где беше чувени
лик Господа Исуса, послат од самог
Господа цару Авгару. Поклонивши се томе
лику Алексије се обуче у одело просјака
и као просјак живљаше седамнаест година
у том граду, непрестано молећи се Богу
у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада
би откровење у цркви Светих Апостола у
виду гласа који рече у присуству цара
и патријарха: потражите човека Божја.
Мало после откри се, да је тај човек
Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом
и целом пратњом дође у кућу Јевтимијанову,
и после дужег распитивања дознаду да
је онај просјак тај човек Божји. Кад уђу
у његову избу, нађу га мртва, но у лицу
светла као сунце. Из оне хартије родитељи
његови сазнају, да је то њихов син
Алексије, а невеста, која је тридесет
четири године живела без њега, да је то
њен муж, и обузе их све неизмерна туга
и мука. Но после се утеше видећи како је
Господ прославио Свога угодника. Јер,
додиром до његовог тела лечаху се многи
болесници, и из тела му потече миро
благоухано. Тело му сахране у ковчег од
мермера и смарагда. Глава му се налази
у Светој лаври на Пелопонезу.
