Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сијековац,
Босански Брод
26.
марта 1992. године, десио се стравичан
масакр српских цивила у Сијековцу,
тадашња општина Босански Брод. Наиме,
регуларна војска Републике Хрватске
већ 3. марта исте године из Хрватске
прешла је на територију Босне и
Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Документ
којим се дозвољава усташама привођење
Српкиња
као
робља за сексуална противприродна
усташка иживљавања.
27.
марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац
је стигла највиша "државна"
делегација БиХ у којој су били Биљана
Плавшић, српски чалан Председништва
БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан
председништва и представник муслиманског
народа члан Председништва БиХ Фикрет
Абдић.
Тада
као инспектор Државне безбедности
задужен за безбедноост највиших
функционера БиХ, заједно са још
неколико колега, стигао сам у Сијековац.
На лицу места на сваком кораку били
су видљиви још свежи трагови стравичних
злочина. У двориштима испред својих
кућа лежала су измасакрирана и изрешетана
тела српских мученика. Видео сам стравичне
слике, слике српског страдања.
Да
и то нагласим. Доласком у Босански Брод
хрватски члан Председништва БиХ Фрањо
Борас је побегао са места злочина и тек
након неколико дана видео сам га у
Сарајеву.
ПРАВДЕ
за Србе нема и она никад није ни постојала.
За
злочин у Сијековцу никад нико није
одговарао,
па
ни Хрватска за агресију на тадашњу
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Као
по ланчаној реакцији ратни пожар се
ширио по БиХ, па се тако проширио и на
подручје Семберије.
31.
марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби
између муслимана и Срба у Бијељини и
тако рат креће у свој крвави поход који
ће, касније ће се испоставити, донети
највећу несрећу свим народима у БиХ.
Опет
је као и у ранијим сличним ситуацијама
врло брзо оформљена "државна"
делегација у којој су били: Фикрет Абдић,
члан Председништва БиХ, Миодраг Симовић,
потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко,
министар одбране БиХ. У Бијељину смо
стигли 01. априла 1992. године. И поново
исте стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
------------------
Кренула
је незаустављива и једна од највећих
трагедија свих народа у БиХ.
*
* * * *
САСВИМ
ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта
1992. године због убиства српског свата
покојног Николе Гардовића у центру
Сарајева.
Такође,
рат у БиХ није почео ни почињеним
стравичним злочинима у селу Сијековац и
агресијом Хрватске на тадашњи Босански
Брод 26. марта 1992. године.
Рат
у БиХ је почео много раније ...
/НАПОМЕНА
-
О томе сам већ писао у неким ранијим
текстовима/.
