На данашњи дан, 12. априла 1941. године
погинуо је проф. др
академик
академик
Владимир Ћоровић
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Након
атентата Гаврила Принципа, 28. јуна 1914.
у Сарајеву, Ћоровића су ухапсиле
аустроугарске окупационе власти. На
познатом бањалучком „велеиздајничком“
процесу, чији је првооптужени био Васиљ
Грђић, Ћоровић је најприје осуђен на
пет, али му је Врховни суд повисио казну
на осам година робије због интензивног
рада у „Просвјети“.
Нови
аустроугарски цар и краљ Карло IV, под
снажним притиском свјетске јавности,
извршио је 1917. године замашну амнестију
политичких затвореника, па је Ћоровић
пуштен из затвора у Зеници, гдје је
углавном издржавао казну. Тада се
настанио у Загребу, па је са групом
југословенски усмерених писаца (Нико
Бартуловић, Иво Андрић и Бранко Машић)
уређивао часопис „Књижевни Југ“.
У
то вријеме је почела његова запажена
сарадња са југословенским политичарима
у разним земљама, а нарочито у
Аустроугарској, као и припремање
документарне Црне књиге (Београд-Сарајево,
1920) о страдању и патњама српског народа
у Босни и Херцеговини.
У
улози делегата у привременом народном
представништву, Ћоровић је био присутан
1. децембра 1918. године у Београду на
свечаном проглашењу уједињења Срба,
Хрвата и Словенаца у заједничку државу.
Од
1919. године, када је изабран за ванредног
професора на Филозофском факултету,
Ћоровић је непрестано живио у Београду.
Великим личним радом, изванредним
научним резултатима, створио је риједак
углед и утицај и изузетну каријеру:
1921. постао је редовни професор на
Филозофском факултету, за дописног
члана Српске краљевске академије изабран
је 1922, а за редовног 1934. године.
Двије
године био је и ректор Београдског
универзитета, током школске 1934/35 и
1935/36 године. Смијењен је послије
студентског штрајка. Послије напада
Нијемаца на Југославију, напустио је
Београд и кренуо у емиграцију заједно
са више тадашњих истакнутих југословенских
политичара, али је авион којим је управљао
Синиша Синобад и којим су путовали
оборен 12. априла 1941. године изнад Олимпа
у Грчкој. Авион је пао у близини града
Еласоне и у тој несрећи погинуо је и
Владимир Ћоровић.
Почетком
1910. оженио се Јеленом Скерлић, сестром
Јована Скерлића, имали су двије ћерке.
Када
је 1941. несрећно погинуо, још увијек се
налазио у пуној снази, ближе средини
него крају свога стваралачког пута. Уза
све то, он је оставио у рукопису толико
списа, добрим дијелом већ припремљених
за штампу, да би само то за неког другог
научника значило добар животни биланс.
