МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Милутин Миланковић

28. маја 1879. године

рођен је један од највећих 

научника свјетског гласа ...

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Миланковић је студирао грађевинску технику у Бечу, гдје је и докторирао.

Предавао је механику, небеску механику и теоријску физику на Београдском универзитету. Био је члан многих наших и страних научних институција, међу којима и члан и потпредсједник Српске академије наука и умјетности.

Миланковићево дјело обухвата преко 70 научних радова, монографија, уџбеника и популарних списа. Његови најважнији радови су у области свемирске физике, геофизике и небеске механике.

Дао је нова објашњења распореда сунчевих радијација на површини планета, као и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље.

У знак признања великом научнику, Миланковићевим именом назван је један кратер на Мјесецу, један на Марсу и једно небеско тијело.

Примењујући сложене математичке прорачуне астрономских збивања, Миланковић је веома успјешно радио на уједначавању два хришћанска календара, Јулијанског и Грегоријанског. Његова рјешења усвојена су на Конгресу православних цркава у Цариграду, 1923, али нажалост, до примјене овог календара није дошло.

Милутин Миланковић је био велики научник, али и узвишени стваралац чији пут кроз васиону и вијекове стреми много даље од одредишта научне мисли.

Припада таквим научницима који успостављају свијет у мислима, склоповима и односима, јер се он заправо бавио питањима која, према свједочанству најстаријих записа древних народа, чине праоснов сваке културе - законима осунчавања, смјеном годишњих доба и утврђивањем поузданог календара.

Личност која је до крајњих граница посвећена проблему који жели да ријеши, систематичан, упоран, математички до перфекције прецизан и методичан, на сретан начин спојио је раскошан сањарски таленат и упорност једног истраживача.

Оставио је за собом неизбрисиве трагове које ни вријеме неће моћи да потисне. Био је истински аргонаут, потпуно равноправан античким мудрацима чија имена и даље блистају у свој својој чистоти и вјечном пламену што обасјава прохујале миленијуме, али и нова нарастања.

------------
Споменик 
Милутина Миланковића 
у Београду