Данас је велики православни празник ЂУРЂЕВДАН!
Посветио сам пажњу томе
и објавио пригодан текст о Ђурђевдану.
Међутим, сад ми ово на ум паде:
О
великом православном празнику Ђурђевдану у
прољеће, био је „хајдучки састанак“,
а по Митровдану на јесен, ..."хајдучки
растанак“.
На Ђурђевдан хајдуци су се састајали и кретали су у своја путешествија и походе на турске зулумчаре...
На
Митровдан хајдуци су се повлачили
из шума због зиме и остајали у кућама
својих повјерљивих људи, јатака, углавном
прерушени у слуге.
Јатаци
су живјели у селима и варошима и набављали
храну за хајдуке и чували их у својим
кућама у случајевима великих неприлика.
Хајдуци су заузврат њима помагали и
доносили им дио отетих добара од турских
зулумчара. Кад би неки јатак издао
хајдука, слиједила је тешка освета која
се обично завршавала смрћу.
******************
Међутим,
у новије, односно у савременије доба
неки "хајдуци" кад се састану -
никад се више не растају.
Цијелу
годину су заједно и чине разне хајдучије!
Уклапајући
се у садашње трендове и у "модернистичком
сленгу", односно жаргону, некадашњи
хајдуци би само терминолошки били
најближи данашњим лоповима, али ни налик
нису данашњим мафијашима, криминалцима
и кад им се умиљато тепа - тајкунима.
За
разлику од хајдука - данашњи лопови су
нон-стоп активни!
Међутим,
хајдуци су били поштени. Они су нападали
само турске освајаче и народу су дијелили
плијен.
Данашњи лопови краду све до чега стигну
и никоме не дају харач!
и никоме не дају харач!