Растко Петровић
Рођен је 16. маја 1898. године у Београду,
као девето дијете историчара Димитрија
и учитељице Милеве Петровић.
Био је млађи брат сликарки Надежде и Зоре,
које су касније помагале његово школовање.
Уврштена у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Један је од најоригиналнијих и најзначајнијих српских пјесника послије Првог свјетског рата. У рату је, са српском војском, прошао албанску голготу, послије чега је послат у Француску. У Паризу је дипломирао права. Од 1923. године па све до смрти је у дипломатској служби - радио је у Риму, затим у Вашингтону.
Припадао је првој генерацији српских модерниста и био синоним за темпераментну и неконвенционалну литературу. Његова књига песама "Откровење" најзначајније је дјело српске поезије између два свјетска рата. Писао је и путописе с путовања у Африци и Америци, а о Првом свјетском рату у роману "Дан шести". Остала дјела: роман "Бурлеска господина Перуна бога грома", лирска проза "Људи говоре", путопис "Африка", драма "Сибињанке". Роман "Дан шести" сматра се једним од најдраматичнијих и најфантастичнијих штива у европској књижевности о Првом свјетском рату.
Спомен музеј Растка и Надежде Петровић у Улици Љубе Стојановавића, у Професорској колонији у Београду је био отворен за јавност 1975. године, али је затворен 11 година касније због лоших микроклиматских услова и недостатка финансијских средстава за темељнију обнову зграде.
Предмети и уметничка дјела пребачени су у депое Народног музеја у Београду.
Растко Петровић преминуо је 15. августа 1949. године у Вашингтону.
Његови посмртни остаци пренијети су у отаџбину 1986. године и сахрањени у породичну гробницу на Новом гробљу у Београду.
