За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 30. 05. 1960. године
у Москви је умро славни руски пјесник и књижевник
БОРИС ПАСТЕРНАК
/Аутор романа Доктор Живаго/.
Руски
писац Борис Леонидович Пастернак
/1890-1960/, добитник Нобелове награде за
књижевност, оштар критичар бољшевичке
диктатуре, чија је интелектуална лирика
дјеловала прекретнички и на руску и на
свјетску поезију, умро је на данашњи
дан.
Прогањан
је у вријеме Јосифа Стаљина, али ни
касније није био миљеник власти.
Одрастао
у интелектуалној средини, почео је да
ствара у кругу футуристичке групе
"Центрифуга" и "Лефу". Упркос
блискости са футуристима, није прихватио
њихову револуционарну ангажованост.
Теме
прве и друге руске револуције обликовао
је у поемама као трагедију интелектуалаца
у историјским турбуленцијама. Био је
опчињен Христовим путем страдања и
славе, Христа-жртве и Христа-судије.
Збирка
пјесама симболичног назива "Изнад
баријера" одредила је карактер његове
поезије, тематски аполитичне, богате
метафорама, која ствара утисак дисхармоније
и немира, а збирком "Брат мој - живот"
уврстио се међу класике европске поезије
20. вијека.
Највећи
успјех код публике и књижевне критике
донио му је роман "Доктор Живаго",
објављен у иностранству, послије чега
су га избацили из руског Савеза писаца.
У СССР-у је "Доктор Живаго" штампан
тек 1988. године.
Исказао
се и као теоретичар књижевности и сјајан
преводилац Вилијама Шекспира, Јохана
Волфганга Гетеа, Шандора Петефија и
грузијских пјесника. Његова филозофска
лирика снажно је утицала на многе руске,
европске и америчке пјеснике.
Остала
позната Пастернакова дјела су: роман у
стиховима "Спекторски", збирке
пјесама и поеме "Близанац у облацима",
"Теме и варијације", "Поручник
Шмит", "Деветсто пета година",
"Узвишена болест", "Друго рођење",
"Кад се разведри", "Умјетник",
приповијетке "Дјетињство Ливерсове",
"Историја", те драма "Слијепа
љепотица".
БОРИС ПАСТЕРНАК - За сва времена
