Тог
дана се обиљежава сјећање на све
преминуле. Иде се на гробља или у цркве
и прислужују свијеће. Црква је прописала
посебне дане - Задушнице, и то четири
пута годишње.
Задушнице падају увијек у суботу:
- Зимске задушнице су пред Месне покладе,
- У суботу пред Духове су љетње задушнице,
- Михољске су у суботу пред Михољдан,
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.
На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.
У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
