Свети
апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена
Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном,
но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром. Он је први од
ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син
Бога живога". Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у
Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар
Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа
Петрова била је испуњена стидом и покајањем.
После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио.
По
заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на
смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши
стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он
умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе
недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга
великог Господара, и прими венац славе вечне.
Свети
апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се
звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства.
Чудесно обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на
путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у
службу великих апостола.
Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти.
Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
