ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Обиљежавање је почело служењем парастоса код Централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу, након чега је услиједило полагање вијенаца и обраћање званичника.
Обиљежавањем страдања Срба у Подрињу прекида се срамни завјет ћутања свјетских моћника, који то намјерно чине, и дијела сарајевске елите, јер веома добро знају шта се овдје дешавало од 1992. до 1995. године.
То што они ћуте, не значи да се злочин није догодио, не значи да преко 3.000 Срба, укључујући жене и дјецу нису страдали на најмонструознији начин.
У име Републике Српске обиљежавању 28 година од српског страдања присуствовао је предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Као и свих година до данас у Братунцу није било представника тзв. међународне заједнице.
Са Србима из Републике Српске су били државни секретар Министарства рада Србије Зоран Антић и амбасадор братске Русије у БиХ Петар Иванцов.
Са Србима из Републике Српске су били државни секретар Министарства рада Србије Зоран Антић и амбасадор братске Русије у БиХ Петар Иванцов.
Тзв. међународна заједница и међународни званичници наређивали су Хагу да се испита само шта се дешавало у јулу 1995. године у Поточарима и да се за сва ратна догађања оптуже само Срби.
Јер, нема пресуда /за злочине над Србима у средњем Подрињу/, па тако нема злочинаца. Прво су нас побили, онда су нас оптужили за злочин који нисмо учинили. Од нас Срба очекују да сами себе кривимо, да сами себе сатанизујемо.
Можда ће једног дана, када се промијени интерес оних који су одлучили да су само једни жртве, а други злочинци, промијени и слика о Подрињу из овог рата.
Истине ради, не смију се умањити жртва других народа, али не могу се прихватити квази лажне чињенице.
Срби су научили кроз историју да немају слободу ако немају своју државу, а то најбоље доказује важност постојања Републике Српске.
У периоду од маја до децембра 1992. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и дјеце и уништена су 43 српска села са више од стотину заселака, те више вјерских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.
Обиљежавање 28 година од страдања Срба у Подрињу посвећено је свим српским жртвама из овог краја у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се као знак сјећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
На Петровдан 1992. године муслиманске јединице из Сребренице напале су српска села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачкајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију свог плана етничког чишћења започетог у априлу те године, уништавајући све што је српско, да би потпуно затрли трагове постојања Срба на овим просторима. Осим убијања и прогона становништва и уништавања имовине, уништавали су и српска гробља и богомоље, што говори о томе какав су план имали.
----------------------------------
На улазу у Братунац биће изграђено централно спомен-обиљежје српским жртвама средњег Подриња.
