Родом
из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој
години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте
Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено
младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад
се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се
у крви мучеништва.
Њен
отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски,
Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре
да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони
идолима, на што света Марина одговори: „Нећу се поклонити ни принети
жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак
знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части,
која припада само Творцу мојему”. Тада је Олимврије стави на љуте муке,
па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У
тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у
виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти,
змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се
учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави,
блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас:
„Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер
приспе дан твога весеља”. И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана
и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али
Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем.
Пред
саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време
цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на
земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У
Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се
манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију.
Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су
сведоци не само хришћани него и муслимани.
-------------------
Толико
поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути
ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био
тутор овог манастира.
Народна песма вели:
'... Огањ носи Огњена Марија,
Тамјан пали Громовник Илија,
Свети Врачи помазују миром,
а Крститељ водом покрепљује...'
Проговара Свети Пантелија:
'Удри громом громовник Илија
Удри огњем Огњена Марија
а ја ветром Св. Пантелија
+++++++++++++
Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје.
