Рођење
светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога
јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји,
јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском.
Пре
него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио
чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима
весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до
осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини
и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када
упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на
дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити.
Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона.
По
целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о
немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован.
Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу
деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине,
да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен
због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да
Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију.
Између
притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на
плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се
сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине.
Младенац
Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ;
24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).
