Други пишу ...
Меша Селимовић и супруга Дарка
Мехмед
Меша Селимовић рођен је 26. априла 1910. године у Тузли. У родном граду
завршио је основну школу и гимназију. Године 1930. уписао се на
студијску групу српскохрватски језик и југословенска књижевност
Филозофског факултета у Београду. Дипломирао је 1934. године, а од 1935.
до 1941. године је радио као професор Грађанске школе, а потом је 1936.
постављен за суплента у Реалној гимназији у Тузли.
„Босна
га никада није прихватила због тога што се није хтио савити, што је био
свој“, рећи ће једном приликом Мешина супруга, ведра и самосвјесна
жена, ћерка генерала Краљевине Југославије. Била је одана Меши и његовом
стваралаштву, умјела да јасно каже и покаже да је спремна да с њим иде и
на крај свијета по њихов комад среће. Њено је име Дарослава Дарка
Божић. Ваљда ће због ње Меша написати: „Ко промаши љубав, промашио је
живот“.
Њихов
одлазак из Сарајева никог није узбудио. Чак је и недјељник „Свијет“
написати: „Остали смо без Савића и Репчића, па можемо и без Меше
Селимовића“. Иначе, Савић и Репчић су фудбалери који су дрес ФК Сарајева
замијенили црвено-бијелим дресом Црвене звезде, за коју је и сам Меша
навијао.
Српској академији наука и умјетности Селимовић је, 3. новембра 1976. године, послао писмо сљедеће садржине:
„Потичем
из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам
Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и
Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним
центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако
поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све оно
што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја,
у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права
загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука,
Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве
Андрића, а своје сродство са њима немам потребе да доказујем…
„Није,
зато, случајно што ово писмо упућујем Српској академији наука и
умјетности, са изричитим захтјевом да се оно сматра пуноважним
аутобиографским податком.“
Упркос
овом изричитом ставу и супротстављању супруге Дарке, у освит рата,
његово дјело „киднаповано“ је и увршћено у сарајевску едицију
„Муслиманска књижевност 20. вијека“.
Једном
приликом, на загребачком Књижевном кутку, Меши Селимовићу је од стране
организатора постављено питање од ког се очекивало да испровоцира Мешу:
„Зашто се ви, Мехмеде Селимовићу, осјећате Србином?“, упитали су.
Његов
сталожени одговор моментално је утишао цијелу салу: „До 1941. сам се
осјећао Србином, а нисам се питао зашто. Од 1941. знам зашто сам то“.
