Значај
који су ктитори, Свети Сава и Стефан Првовенчани наменили манастиру
Жичи као центру самосталне српске цrркве, крунидбеном месту будућих
краљева и саборном храму српског народа, данас истичемо кроз прославу
националног јубилеја 800 година постојања и непрекинуте духовне мисије
овог светог места.
На
данашњи дан, 14. септембра 1219. године, проглашена је аутокефалност
Српске православне цркве код ромејског (византијског) цара Теодора I
Ласкариса и никејског патријарха Манојла Харитопула.
Аутокефалност је издејствовао Сава Немањић, који је изабран за првог српског архиепископа са седиштем у манастиру Жича.
Цар
Стефан Душан Немањић је 1346. године уздигао српску цркву у ранг
патријаршије. Успостављање српске патријаршије значило је остваривање
духовног јединства српског народа са осталим народима који су живели у
Душановом царству.
Оно
је, међутим, значило и сукоб са обновљеном Византијом и цариградским
патријархом. После пада српске државе под турску власт, патријаршија је
престала да постоји.
Обновљена је 1557. године, на заузимање Мехмеда Соколовића, који је за патријарха поставио свог брата Макарија.
