ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Има
једна сјајна анегдота коју као и неки учесници свечане сједнице
Скупштине српског народа тог, сада већ историјског дана - 24.10.1991.
године, никад нећу заборавити све док будем жив.
Наиме,
иако сам водио тим безбједности и био задужен да све протекне у
најбољем реду, запала ме и захвална улога у којој се нисам прославио.
Пред сам почетак сједнице неко је са касетофона требао да пусти химну "Боже правде".
У
кабинету смо имали најновију линију и неко из организације доставио ми
је касету на којој је била химна и мене је запала улога да поред тога
што сам бринуо о безбједности и то урадим.
Али, пошто је била нова линија са даљинским управљачем никако ми није успијевало да пустим химну "Боже правде".
Шта
год сам притискивао на даљинском увијек ми је ишао "Марш на Дрину",
композиција са друге стране касете. Једноставно, није ишло, па није.
Звао сам многе да и они покушају, али нико као ни ја није знао како да пусти химну.
И
као што се многе ствари случајно дешавају, ето десило се тако да један
електричар Србин који се ту сасвим случајно затекао има исту линију и
само је он знао како се са даљинским "рукује". Показао ми је како се то
ради и након што сам три пута поновио радње да се не обрукам, ипак сам
се некако снашао. Ни крив ни дужан и стицајем непредвиђених околности
тако сам се нашао и у Радном предсједништву сједнице и први пустио
химну.
Нико
није могао да ми замјери што је почетак сједнице "из техничких разлога"
каснио више од 15. минута, па ни тадашњи предсједник СДС др Радован
Караџић који ме стално пожуривао.
И након свих перипетија заорила се ХИМНА "БОЖЕ ПРАВДЕ" и тако је почело стварање РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
О
атмосфери у Сарајеву, о страху за српски народ, о свим другим аспектима
нећу да говорим, јер видим да о неким догађајима из тог времена говоре
они који су били далеко од свих тих збивања, али и од мјеста дешавања.
НАПОМЕНА:
Прва
оснивачка Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је одржана 24.
октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и
Херцеговини.
На
првој сједници одржаној у Плавој сали у згради Скупштине БиХ у Сарајеву
донесена је Одлука о расписивању Плебисцита и усвојена је „Декларација о
остајању српског народа у заједничкој држави Југославији“. Референдум
/Плебисцит/ на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији је
одржан 9. и 10. новембра 1991. године.
У
складу са поштивањем људских права, успостављеним међународно-правним
принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна
скупштина Република Српска Босна и Херцеговина доноси Декларацију о
проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине
9. јануара 1992. у Сарајеву одржана је свечана сједница у Хотелу "Холидеј
ин" када је и званично проглашена Република Српска Босна и Херцеговина.
Могао бих много тога да напишем /већ сам у неким другим приликама писао - како је дошло до распада БиХ и почетку рата/.
Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.
Овај пут само ћу додати да је на тој сједници било присутно 76 српских посланика /сви посланици из заједничке Скупштине БиХ све док је 14. октобра 1991. године није разбила муслиманско-хрватска парламентарна коалиција/.
Присутни
су били и то: 70 посланика из СДС-а; 4 из Странке реформских снага
/Странка Анте Марковића, тадашњег предсједника СИВ-а Југославије/ и 2
посланика из СПО /Странка Вука Драшковића/. Тој сједници су
присуствовали и бројни други Срби /Срби пресједници општина у тадашњој
БиХ, као и други истакнути српски представници из јавног, културног и
политичког живота тадашње БиХ. Сви они су били само у својству гостију и
нису имали право одлучивања..
Иако је прошло 28. година од тог дана, сјећам се скоро свих детаља, па чак и имена свих посланика.
Многи од њих, нажалост, нису више међу живима. Покој им души.