Велики
војсковођ римски у време цара Тита и Трајана. Иако незнабожац, Плакида
(тако му беше име незнабожачко) беше човек праведан и милостив, сличан
капетану Корнилију, кога крсти апостол Петар (Дап 10). Ходећи једном у
лов, он погна једног јелена. Божјим Промислом јави се крст светао међу
роговима јелена, и дође глас Господњи Плакиди, који овога упућиваше, да
иде свештенику хришћанском и крсти се. На крштењу он доби име Евстатије,
његова жена – Теопистија (Боговерна), а њихови синови – Агапије и
Теопист.
По
крштењу Евстатије оде на оно исто место, где се преко јелена јавило
откровење, и клекнувши заблагодари Богу што га је привео истини. У том
му се опет јави глас Господњи и предрече му страдање за име Његово, и
укрепи га. Тада Евстатије тајно напусти Рим са својом породицом с
намером, да се повуче међу прост народ, и да у непознатој и скромној
средини послужи Богу.
Чим
пристиже у Египат, одмах навалише на њега искушења. Неки зли варварин оте
му жену, а оба сина ухватише му зверови и однеше. Но убрзо тај варварин
погибе, а децу му од зверова спасоше чобани. Евстатије се настани у
неком селу египатском, Вадисис, и ту као најамник сеоски проживи
петнаест година. После тога нападоше варвари на Римско царство, и цар
Трајан жаљаше, што му нема храброг војводе Плакиде, који је, где год је
ратовао, победу односио. И посла цар два своја официра да по целом
царству траже великог војводу.
По
Божјем Промислу ти официри, негдашњи другови Евстатијеви, дођу у оно
село Вадисис, нађу Евстатија и доведу га цару. Евстатије скупи војску и
победи варваре. На путу натраг за Рим Евстатије пронађе и своју жену и
оба сина. Када стиже у Рим, цар Трајан беше умро, и цар Адријан беше на
престолу. Кад Адријан позва војводу Евстатија да принесу жртве боговима,
Евстатије му рече, да је он хришћанин.
Цар
га баци на муке заједно са женом и синовима. Но како им зверови не
нашкодише ништа, бацише их у усијаног металног вола. Трећег дана
извадише њихова тела мртва, али од огња неповређена. Тако овај славни
војвода даде и „Ћесару ћесарево и Богу Божје”, и пресели се у вечно
Царство Христа Бога нашега.
