Прохор
Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар 1067) православни пустињак и
светац, један од првих следбеника Светог Јована Рилског.
Рођен
у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини
Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему
био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру
Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо
Нагоричино, где среће ловца Диогена.
Прохор
му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш
цар. То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV
Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор
подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној
малој пећини.
Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.
После
тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену
га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене
старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и
са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи
старца Прохора.
Пошто
га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења
пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар
подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње
сагради храм посвећен преподобном Прохору.
У
томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога;
из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део
доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у
манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.
О
преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом
манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о
његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1.
новембра.
