Патријарх Цариградски. Рођен у Антиохији 354.
год. од оца Секунда војводе и матере Антусе. Учећи грчку филозофију
Јован се згнуша на грчко незнабоштво и усвоји веру хришћанску као једину
и свецелу истину.
Би
Јован крштен од Мелетија патријарха Антиохијског, а по том и његови
родитељи примише крштење. По смрти родитеља замонаши се Јован и поче се
строго подвизавати.
Тада
написа књигу „О свештенству”, и тада му се јавише св. апостоли Јован и
Петар проричући му велику службу, велику благодат али и велико страдање.
Када је требао бити посвећен за свештеника јави се ангел Божји
истовремено и патријарху Флавијану (после Мелетија) и самом Јовану. А
када га патријарх рукополагаше, видеше сви бела светла голуба над главом
Јовановом.
Прослављен
због мудрости, подвига и силе речи, би Јован изабран по жељи цара
Аркадија, за патријарха Цариградског. Шест година управљаше црквом као
патријарх са несравњивом ревношћу и мудрошћу. Посла мисионаре
незнабожачким Келтима и Скитима; сузби симонију у цркви збацивши многе
епископе – симонисте; рашири милосрдну делатност цркве; написа нарочити
чин свете Литургије; постиди јеретике; изобличи царицу Евдоксију;
растумачи Свето Писмо својим златним умом и језиком, и остави цркви
многе драгоцене књиге својих беседа.
Народ
га прослави, завидљивци га омрзоше, царица га два пут посла у
изгнанство. У изгнанству проведе 3 године, и сконча на Крстов дан 14.
септембра 407. год. у месту Коману у Јерменији. Пред смрт опет му се
јавише св. Апостоли Јован и Петар, као и св. муч. Василиск (22. маја), у
чијој цркви прими последње причешће. „Слава Богу за све!” беху његове
последње речи, и с тим речима душа се златоустог патријарха пренесе у
Рај.
Од моштију Златоустових глава му почива у Успенском храму у Москви, а тело у Ватикану у Риму.
