ЂУРА ЈАКШИЋ - Да се не заборави!

16. новембра 1878. године умро је 

славни српски пјесник и сликар 

ЂУРА ЈАКШИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих

 Срба у нашој историји

Отаџбина

И овај камен земље Србије,

  Што претећ сунцу дере кроз облак,

  Суморног чела мрачним борама,

  О вековечности прича далекој,

  Показујући немом мимиком

  Образа свога бразде дубоке.

  

Векова тавних то су трагови,

  Те црне боре, мрачне пећине;

  А камен овај, ко пирамида

  Што се из праха диже у небо,

  Костију кршних то је гомила

  Што су у борби протиб душмана

  Дедови твоји вољно слагали,

  Лепећи крвљу срца рођеног

  Мишица својих кости сломљене, —

  Да унуцима спреме бусију,

  Оклен ће некад смело презирућ.

  Душмана чекат чете грабљиве.  

И само дотле, до тог камена,

  До тог бедема —

  Ногом ћеш ступит можда, поганом!

  Дрзнеш ли даље? ... 

Чућеш громове

  Како тишину земље слободне

  Са грмљавином страшном кидају;

  Разумећеш их срцем страшљивим

  Шта ти са смелим гласом говоре,

  Па ћеш о стења тврдом камену

  Бријане главе теме ћелаво

  У заносноме страху лупати!

  Ал један израз, једну мисао,

  Чућеш у борбе страшној ломљави:

  „Отаџбина је ово Србина!”

Славни српски

пјесник, књижевник и сликар

још тада - 1867. године,

писао је о настраној
и тиранској Европи ...

ЈЕВРОПИ

Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...

Изгинућемо!

„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!

Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“

11. јануара 1867.

Споменик Ђури Јакшићу 

подигнут 1990. у Скадарлији 

Надгробни споменик Ђури Јакшићу