ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ - ЗА СВА ВРЕМЕНА!

13. новембра 1813. године, 

рођен је славни 
црногорски владар,

православни владика 

и српски пјесник

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ

ЊЕГОШ

Вук на овцу своје право има

ка тиранин на слаба човјека;

ал тирјанству стати ногом за врат,

довести га к познанију права,

то је људска дужност најсветлија.

******************

Самообмана је убитачна

и за људе и за народе.

******************

Што људи хоће, то и време трпи.

Изабране мисли славног 


Његоша





Чашу меда јоште нико не попи,
што је чашом жучи не загрчи;
чаша жучи иште чашу меда,
смијешане најлакше се пију.
...........................................
У добру је лако добар бити,
на муци се познају јунаци!
...........................................
Ћуд је женска смијешна работа!
Не зна жена ко је какве вјере;
стотину ће промијенит вјерах
да учини што јој срце жуди.
...........................................
Ко на брдо, ак и мало, стоји
више види но онај под брдом.
..............................................
Очи зборе што им вели срце.
Тешко земљи куда прође војска.
.................................................
Тврд је орах воћка чудновата,
не сломи га, ал зубе поломи!
.............................................
Свак је рођен да по једном умре,
част и брука живе довијека.
...........................................
Удри врага, не остав му трага,
али губи обадва свијета.
.......................................
Бич сам божји за тебе исплетен
да се стављаш шта си урадио.
.............................................
Без муке се пјесма не испоја
без муке се сабља не сакова.
................................................
Благо томе ко довијека живи
имао се рашта и родити.
...................................
Вук на овцу своје право има
ка тирјанин на слаба чоека;
ал тирјанству стати ногом за врат;
довести га к познанију права,
то је људска дужност најсветија!
....................................................
Младо жито, навијај класове,
пређе рока дошла ти је жетва.
.............................................
Нека буде борба непрестана,
нека буде што бити не може.
На гробљу ће изнићи цвијеће
за далеко меко покољење.
...........................................
Мед за уста и хладна пријања,
а камоли млада и ватрена.
...........................................
Коме закон лежи у топузу,
трагови му смрде нечовјештвом.
.................................................
Усред подне да га човјек сретне,
сва би му се кожа најежила
..............................................
Покољење за пјесму створено
виле ће се грабит о вјекове
да вам вјенце достојне саплету
ваш ће примјер учити пјевача
како треба с бесмртношћу зборит.
...................................................
Славно мрите, кад мрети морате.
..................................................
Свијет је овај тиран тиранину
а камоли души благородној.
............................................
Здраво твоја глава на рамена,
ти ћеш пушку другу набавити
а у руке Мандушића Вука
биће свака пушка убојита.


Споменик Петра II Петровића Његоша у Београду 
испред зграде Филозофског факултета,
 подигнут је 1994. године.

НАПОМЕНА: 

Мали сам ја човјек

да бих себи узимао за право 

да говорим о ЊЕГОШУ.

 Али могу да говорим о нељудима

и несоју који покушавају да негирају

ВЕЛИКОГ ЊЕГОША

и који на тај начин покушавају

да ниподаштавају све оно што је био

ЊЕГОШ И ШТО ЈЕ 
ЗА СВА ВРЕМЕНА ТО И ОСТАО.

БИО ЈЕ СРБИН И КАО ТАКАВ,

ЗА СВА ВРЕМЕНА,

УШАО ЈЕ У ИСТОРИЈУ

И У ЛЕГЕНДУ СЛАВНИХ СРБА.