Отац
ове славне следбенице Христове, која се од раних лета уневести Христу,
по имену Диоскор, беше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу
Мисирском, а у вери незнабожац.
Своју
ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу
високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави
идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз
прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум
благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде
никога од људи за учитеља у томе. па када се њен отац једном удаљи из
града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким
хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове.
Срце
се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се
просече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду символом Свете
Тројице; на једној стени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у
камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор
воде, која доцније многима причини исцељење од болести.
Узнав
Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово, истера из куле и појури за
њом да је убије. Стена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца.
Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде
ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не
би покривено крвљу и ранама.
У
тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека
жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с
поругом по граду вођене.
Одсекоше
им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на
губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога
истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана.
Пострада
света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву.
Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана
данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
