Рођен
у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два
брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде
да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет
четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу.
У
Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру,
коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.
Промислом
Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу,
а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као
хришћани врате се у Рим.
Климент
се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре
своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин,
потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном
ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из
дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу
житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.
Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви
беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту.
Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор
утехе.
Молитвом
својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број
неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет
пет цркава.
Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.
Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
