код епископа Теодора.
Свети
Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву,
па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због
демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете
Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео
се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи,
ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се
ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да
га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог
стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У
женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог
стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети
Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара
Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру
на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
