1. јануара 1864. године рођен је
БОГДАН ПОПОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Богдан Поповић
је предавао компаративну књижевност и
теорију књижевности на Универзитету.
Био је човек широке културе и велике
ерудиције, зналац класичних и модерних
језика. Уживао је велики углед у нашој
средини и снажно утицао на све области
интелектуалног живота.
У
књижевности је видео „велику библију
човечанства“, а у проучавању књижевних
и уметничких дела налазио је најбољи
пут да се човек духовно уздигне, оплемени
своја осећања, однегује свој укус. У
критици се залагао за микроаналитички
метод „теорија ред– по– ред„, који је
образложио у истоименом чланку.
У
анализи књижевног дела треба улазити
у најситније појединости, ићи од реда
до реда како нам ништа не би промакло.
Блиставу примену те методе дао је у
чланку Алегорично сатирична прича у
којој је изанализирао приповетке Радоја
Домановића.
Јован Скерлић и Богдан Поповић
(обојица седе) са пријатељима
Српски интелектуалци доба 1903-1914, по угледу на идеје Доситеја Обрадовића, сматрали су да је требало, преко културе, а потом и политичким деловањем, извршити "моралну обнову" нације
Тражио
је да се уметност увек проучава као
уметност, књижевност као књижевност, с
естетичког, не с историјског становишта.
Своје књижевне погледе најпотпуније
је остварио у састављању Антологије
новије српске лирике (1911). И ту је
настојао да примени строго естетичко
мерило: песме је бирао искључиво на
основу њихове уметничке вредности. При
томе је показао да је човек од укуса,
осетљив за уметничке лепоте који су
други створили. Својим избором и начином
распореда песама створио је складну
уметничку целину која носи печат његове
индивидуалности и која се и дан данас
прештампава.
Од
културних подухвата чији је иницијатор
био најважнији је часопис Српски
књижевни гласник (1901–1914). Био је
то модеран часопис, уређиван по француским
узорима. Од првог до последњег броја он
се залагао за нова уметничка схватања
и за нов однос према књижевности.
