ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј
Волим
полиглоте, али ме "убише" Срби са - "Happy Birthday" и слично.
Претјерана употреба страних ријечи у медијима и свакодневној
комуникацији више личи на помодарство, него на знање и образовање.
Ово
се највише примијети код младих који су најотворенији за промјене и
најподложнији некритичком усвајању утицаја из окружења и туђинових
достигнућа /прихватања туђег језика/.
Стефан Немања је на самртној постељи изговорио ријечи које је записао његов најмлађи син Растко – Свети Сава:
„Чувајте,
чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као
земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?
Не
узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси
освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи
град своје земље, него најмању и најнезначајнију реч свога језика.
Ово
завјештање звучи као најцрња слутња када је ријеч о судбини језика.
Могу ли стране ријечи, као моћно оружје, „убити“ неки језик , касније и
цијели народ.
Хоће
ли се мали језици, у које спада и наш, наредних деценија, под утицајем
глобализације и енглеског језика, мијењати до непрепознатљивости?
Са нестајањем језика и ћирилице хоћемо ли уопште опстати као народ.
Био
сам у сватовима код једног познаника и кад је у светом храму на
вјенчању свештеник упитао младу да ли она својом вољом узима
изабраника за супруга?
Млада је одговорила са: "Океј"!
А знам јој мајку која је пала у несвијест од среће и узбуђења кад је уживо видјела Бору Дрљачу!
"Океј" млада, хајд' здраво, удала си се!