Стефан Немања
Био је велики жупан Рашке,
родоначелник владарске династије Немањића
и творац моћне српске државе у средњем вијеку
Умро је 26. фебруара 1199. године.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Српска
православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Светог Симеона
Мироточивог, чије је свјетовно име прије него што се замонашио било
Стефан Немања.
Оснивач
српске владарске лозе - династије Немањића, умро је на данашњи дан,
26.2.1199. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а
владао је источним српским земљама. Успјевши да прошири државу, борио се
против богумила и сматра се једним од родоначелника српске православне
цркве.
Српски народ га поштује јер је - како је својевремено рекао епископ Атанасије Ракита - физички и духовни коријен српског народа.
Године
1196, три љета прије упокојења, одрекао се пријестола у корист свог
средњег сина Стефана, будућег првог краља српске државе. Већ сутрадан се
замонашио и отишао у манастир Ватопед на Светој гори.
Упокојио
се у српском манастиру Хиландару, који је подигао заједно са својим
сином Растком, монахом Савом, ког српски народ слави као свог највећег
просветитеља Светог Саву.
Сава
је његове мошти пренио 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију
браћу, будућег краља Стефана Првовјенчаног, и најстаријег Вукана, који
су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница,
његовој задужбини.
Претпоставља
се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му
је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.
Чувар државе, вјере и језика
Стефан
Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром
језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише најстарији и
највреднији језички споменик - Мирослављево јеванђеље.
Како га Срби славе
Свети
Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе -
славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник.
Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у
посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава
Патријаршијске капеле.
Народне приче и обичаји
На
данашњи дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури
(вашари), а данас је то само обичај у Ваљевској Мионици. У народу се о
Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човјеку, које потиче од
његових ратних успјеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био
је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу
хранити.
Немања
је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и
у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог
Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског
колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у
море. Од тада Немања више није био прождрљив.
