Пише: Славко Јовичић Славуј
Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.
Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара.
Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.
- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!
Светог
Валентина славе католици и свакога ко
то слави треба оставити на миру и његово
право треба поштовати. И, код католика
није из саме цркве проистекло слављење
љубави на тај дан. То се више раширило
у народу.
Легенда каже да је свети
Валентин венчавао војнике кришом, иако
је то римски цар Клаудије Други строго
забранио, пошто је то, наводно, смањивало
њихову ратничку моћ. Зато му је на овај
дан 269. године одрубио главу.
Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав.
Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске.
ДОК су Срби за Светог Валентина
махом чули тек посљедњих деценија,
Разлог је био практичан -
да се смањи број дана који се празнују.
у њиховом календару.
