Различити
су путеви којим Бог води оне који желе Њему угодити и закон Његов
испунити. У време цара Хонорија у Риму живљаше висок царски
достојанственик Јевтимијан, врло угледан и врло богат. И он и жена му
Аглаида провођаху живот богоугодан. Иако беше богат, Јевтимијан је седао
само једанпут дневно за трпезу, и то по смирењу сунца. Имађаху јединца
сина, овога Алексија, који кад одрасте, би принуђен да се ожени.
Но
он те исте ноћи остави не само жену него и дом оца свога, седе у лађу и
дође у град Едесу у Месопотамији где беше чувени лик Господа Исуса,
послат од самог Господа цару Авгару. Поклонивши се томе лику Алексије се
обуче у одело просјака и као просјак живљаше седамнаест година у том
граду, непрестано молећи се Богу у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када се ту прочу као богоугодник, он се убоја од људске славе и оде одатле, седе у лађу да иде у Лаодикију, но промислом Божјим лађа би занесена и доплови чак до Рима. Сматрајући то као прст Божји, Алексије смисли да иде у дом оца свога и да као непознат ту продужи живот свој и подвиг. Отац га не позна, но из милосрђа дозволи му да у дворишту његовом у једној изби живи. Ту Алексије проведе још седамнаест година живећи само о хлебу и води. Злостављан од слугу на разне начине он отрпе све до краја. А када му се крај приближи, он написа једну хартију, стеже у руке, леже и издахну 17. марта 411. године.
Тада
би откровење у цркви Светих Апостола у виду гласа који рече у присуству
цара и патријарха: потражите човека Божја. Мало после откри се, да је
тај човек Божји у кући Јевтимијановој. Цар с папом и целом пратњом дође у
кућу Јевтимијанову, и после дужег распитивања дознаду да је онај
просјак тај човек Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га мртва, но у лицу
светла као сунце. Из оне хартије родитељи његови сазнају, да је то
њихов син Алексије, а невеста, која је тридесет четири године живела без
њега, да је то њен муж, и обузе их све неизмерна туга и мука. Но после
се утеше видећи како је Господ прославио Свога угодника. Јер, додиром до
његовог тела лечаху се многи болесници, и из тела му потече миро
благоухано. Тело му сахране у ковчег од мермера и смарагда. Глава му се
налази у Светој лаври на Пелопонезу.
