Светозар Марковић
Умро је у Трсту 10. марта 1875. године.Живио је само 29. година.
Био је српски публициста, социјалиста,
књижевни критичар, филозоф, и политички активиста
из друге половине XIX вијека.
књижевни критичар, филозоф, и политички активиста
из друге половине XIX вијека.
У Србији је почео да издаје лист „Раденик“,
(од 1871. до 1872. године),
а након тога је 1873. године у Крагујевцу
издавао лист „Јавност“.
Марковић је отишао у Беч. Тамо су му љекари рекли да има мало наде за оздрављење.
Дошао
је у Трст, али тамо му се здравље још више погоршава. Није се опоравио и
умро је 10. марта 1875. године у 29. години живота.
Покопан је у Јагодини гдје је провео већи дио своје младости.
Посљедње ријечи су му биле:
„Задржи сузе и ради за свој народ“.
У кратком периоду свог живота остварио је врло обиман теоријски опус, уз активан политички рад.
У домену теорије политике остварио је запажене радове о концепту федерализма, државе, националног питања и партије.
Универзитетска библиотека у Београду названа је по Светозару Марковићу, заједно с бројним институцијама у Србији.
У Крагујевцу и данас постоји његова кућа.
Све до 1992. године данашња Јагодина
по њему је носила име Светозарево.
Споменик Светозару Марковићу
испред истоимене универзитетске
библиотеке у Београду.
библиотеке у Београду.