Данас се обележава дан стравичног злочина
регуларне Хрватске војске који је почињен
у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године.
Међутим, није то званичан почетак рата,
а нити су то први злочини почињени
на простору тадашње БиХ.
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Сијековац, Босански Брод
26.
марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у
Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска
Републике Хрватске већ 3. марта исте године из Хрватске прешла је на
територију Босне и Херцеговине.
Чланови породица Мартић и Дујанић убијени су 25. марта 1992. године у Броду, а већ сутрадан, 26. марта, догодио се покољ у Сијековцу.
Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.
Документ којим се дозвољава усташама привођење Српкиња
као робља за сексуална противприродна усташка иживљавања.
27.
марта, дакле одмах сутрадан у Сијековац је стигла највиша "државна"
делегација БиХ у којој су били Биљана Плавшић, српски чалан
Председништва БиХ, затим Фрањо Борас, хрватски члан председништва и
представник муслиманског народа члан Председништва БиХ Фикрет Абдић.
У општини Дервента сачекали су нас Илија Станић, повереник ХДЗ-а за Посавину и човек Фрање Бораса и Армин Похара, новинар и један од лидера "Зелених беретки" за Регију Дервента, Босански Брод, Брчко ..., иначе члан СДА и симпатизер Фикрета Абдића. Они су нам гарантовали безбедан одлазак у Сијековац.
Тада
као инспектор Државне безбедности задужен за безбедноост највиших
функционера БиХ, заједно са још неколико колега, стигао сам у
Сијековац. На лицу места на сваком кораку били су видљиви још свежи
трагови стравичних злочина. У двориштима испред својих кућа лежала су
измасакрирана и изрешетана тела српских мученика. Видео сам стравичне
слике, слике српског страдања.
Да
и то нагласим. Доласком у Босански Брод хрватски члан Председништва БиХ
Фрањо Борас је побегао са места злочина и тек након неколико дана видео
сам га у Сарајеву.
ПРАВДЕ за Србе нема и она никад није ни постојала.
За злочин у Сијековцу никад нико није одговарао,
па ни Хрватска за агресију на тадашњу
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Босну и Херцеговину, односно на српски народ.
Као по ланчаној реакцији ратни пожар се ширио по БиХ, па се тако проширио и на подручје Семберије.
31.
марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између муслимана и Срба у
Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се
испоставити, донети највећу несрећу свим народима у БиХ.
Опет
је као и у ранијим сличним ситуацијама врло брзо оформљена "државна"
делегација у којој су били: Фикрет Абдић, члан Председништва БиХ,
Миодраг Симовић, потпредседник Владе БиХ и Јерко Доко, министар одбране
БиХ. У Бијељину смо стигли 01. априла 1992. године. И поново исте
стравичне слике страдања народа.
Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...
Кренула је незаустављива и једна од највећих трагедија свих народа у БиХ.
САСВИМ
ЈЕ ЈАСНО да рат у БиХ није почео 1. марта 1992. године због убиства
српског свата покојног Николе Гардовића у центру Сарајева.
Такође,
рат у БиХ није почео ни почињеним стравичним злочинима у селу
Сијековац и агресијом Хрватске на тадашњи Босански Брод 26. марта 1992.
године.
Рат у БиХ је почео много раније ...
/НАПОМЕНА -
О томе сам већ писао у неким ранијим текстовима/.
