ПРИРЕДИО: Славко Јовичић Славуј
Аутор многобројних књига о четничком покрету Милослав Самарџић разбио је многе митове из историје коју су генерације у СФРЈ училе о комунистичком Валтеру, да је бранио Сарајево.
Међутим, истина је сасвим другачија. Прави јунак из Сарајева Валтер је био четник, потпуковник Жарко Тодоровић, под командом Драгољуба Драже Михаиловића.
Велико занимање о офанзиви четника на осовинске формације у области Сарајева и у самом Сарајеву – аутоматски је поставило нови задатак и питање: Ко је Валтер.
Наиме, сви знају за филм ”Валтер брани Сарајево”, али ријетко коме је познато на основу којих догађаја је тај филм снимљен.
У Другом свјетском рату заиста су постојала два Валтера:
– Владимир Перић Валтер, комуниста, и
– Потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, четник.
Први Валтер је послије проглашен народним херојем, а други се и данас налази на списку народних непријатеља и ратних злочинаца, који је 2000. године објавио Субнор.
Међутим, према њемачким документима, комунистички Валтер – не постоји. Њега Нијемци уопште не помињу, јер и није био ни од каквог значаја за ратне операције.
Такође према њемачким документима, други Валтер не само што је постојао, него се највећа акција Гестапоа на Балкану током рата звала управо Операција ”Валтер”. И један од највећих досијеа Гестапоа је Досије ”Валтер”, који се данас чува у Архиву Града Београда, Фонд БДС (Гестапо), а који наравно званична историја заобилази у широком луку.
Жарко Тодоровић је био рођени Београђанин, завршио је 51. класу Војне академије. Већ током 1941. оснива јаку мрежу београдских четничких илегалаца и постаје ноћна мора за Нијемце. У другој фази рата у Београду је било преко 5.000 четничких илегалаца, наоружаних барем пиштољима. Имали су више радио станица, камионе, базе, итд.
Операција ”Валтер” изведена је почетком 1943. У Београду је 17. марта ухапшен потпуковник Тодоровић са групом илегалаца, а у Загребу још осам његових илегалаца, махом Хрвата, професора универзитета.
О паду потпуковника Тодоровића Дражи је јавио генерал Трифуновић, 2. априла: ”За Валтера потврђено да је ухваћен… Београд потпуно укочен за рад. Курири не могу ни везу да ухвате са нашим људима. Притисак велики. На терену исто. Продужавам рад с ким се и колико се може.”
Дража је 6. маја извијестио мајора Радослава Ђурића да су Валтера одали ”капетан Јова Миладиновић и мајор Радаковић у вези са гестаповцима”.
Од Ђурића је потом Дража тражио да провјери ко је капетан Јован Миладиновић, јер је један капетан Јован Миладиновић био командант 1. косовског корпуса. Овај период обиљежила је игра око правог и лажног Валтера, кога је Гестапо покушао да убаци међу београдске илегалце. Дража 6. маја радио станици ”Валтер” у Београду шаље сљедећу депешу: ”Одредио сам Валтеровог заменика мајора Тозу Милојевића. Ступите што пре у вези са њиме. Сви други који се јављају као наследници Валтерови лажни су.”
Дража је, како произилази, знао да потпуковник Тодоровић у Гестапоу није одао своју радио станицу. У ствари, није одао ништа, тако да Нијемци нису ни сазнали да је он био Валтер, што се види из његовог досијеа (сматрали су да је само један од шефова илегалаца.
О правом и лажном Валтеру Дража је 18. маја писао Ђурићу: ”Нови Валтер, иначе Тоза, тужи се да му неки Ћирковић и Миладиновић у месту где живи ухапшени Валтер, чине сметње да прими дужност. Ћирковића и Миладиновића оптужује као гестаповце. Тоза узео име Прин-Прин.”
Истог дана Дража јавља мајору Милојевићу и генералу Трифуновићу да је преко курира послао нове шифре за Валтера, са дуплим шифровањем.
Потпуковник Тодоровић је успио да побјегне агентима Гестапоа, у Загребу, гдје су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Матхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживио шест мјесеци – што никоме до тада није успјело – Нијемци су га из најтежег пребацили у најлакши дио логора.
Потпуковник Тодоровић је успио да побјегне агентима Гестапоа, у Загребу, гдје су га водили да открије тамошње везе. Остао је у Загребу, као командант четничких илегалаца у Хрватској, али је поново ухапшен 9. септембра 1943. и одведен у Матхаузен. Подвргнут је највећим мукама, али пошто је преживио шест мјесеци – што никоме до тада није успјело – Нијемци су га из најтежег пребацили у најлакши дио логора.
Послије рата је био пуковник француске армије, па високи чиновник француске владе. Комунисти су тражили његово изручење, да му суде као народном непријатељу, издајнику, ратном злочинцу, итд, што је одбијено као неозбиљно.
Преминуо је у Паризу, у дубокој старости, послије 2000. године. Као и друге четничке официре који су преживјели рат, па и све оне који су преживјели Матхаузен, комунисти су и потпуковника Тодоровића под лажним оптужбама прогласили за ратног злочинца.
као питомац 51. класе Војне академије
у Београду
Д О Д А Т А К
