Димитрије Давидовић
Рођен је 23. октобра 1789. године у Земуну, Хабзбуршка монархија.
Умро је 6. априла 1838. године у Смедереву, Кнежевина Србија, део Османског царства).
Био је српски новинар, публициста, политичар и дипломата.
Портрет Димитрија Давидовића из 1834 године,
насликао Урош Кнежевић.
Слика се налази у Народном музеју у Београду.
Рођен
у Земуну, Давидовић се школовао у родном граду, Сремским Карловцима,
Пешти и Кежмарку. У Беч је отишао да би студирао медицину, али убрзо је
напустио студије да би заједно са Димитријем Фрушићем покренуо Новине сербске 1813.
године. Лист је излазио до 1821. године и имао је велики значај у раном
развоју српског новинарства. Такође, сарађујући са истакнутим српским
књижевницима с почетка 19. века, Давидовић је имао истакнуту улогу у
културном животу Срба у Бечу и уопште у Хабзбуршкој монархији. У Бечу је
покренуо и књижевни лист Забавник.
Притиснут
финансијским проблемима и умешан у трвења око унијаћења далматинских
Срба, Давидовић је 1821. године прешао у Србију. Ту је ступио у службу
кнеза Милоша Обреновића где је убрзо постао кнежев секретар и са тим
звањем је обављао различите функције. Најзначајнији период његове
делатности био је између 1830. и 1835. године када је као дипломата у
Цариграду радио на решењу питања српске аутономије.
Године 1834. постао је попечитељ а након покретања Новина србских 1834. године и њихов уредник. Такође је обновио и периодичну књижевну публикацију Забавник. Након Милетине буне, током које је остао лојалан кнезу Милошу,
Давидовић
је израдио Сретењски устав који је настао под утицајем различитих
чинилаца, и који је био веома либералан у ондашњој европској политици.
Насловна страна Сретењског устава
Кнез
Милош је под притиском Русије, Османског царства и Аустрије морао да
суспендује и укине устав. Давидовић је убрзо био смењен са свих државних
положаја. Последње године живота углавном је провео у Смедереву где је и
умро 6. априла 1838. године.
Давидовић
је био један од пионира српског новинарства а његов рад имао је знатан
утицај на српску културу почетком 19. века. Убраја се у идејне зачетнике
уставобранитељског покрета, односно у умерене опозиционаре владавини
кнеза Милоша. Сматра се и да је имао утицаја на промену усмерења спољне
политике кнеза Милоша ка западноевропским силама. Прожет идејама
Француске револуције које су Наполеонови ратови ширили Европом и
мотивисан искреним патриотизмом Димитрије Давидовић је читаво своје
деловања посветио политичком и културном напретку младе српске државе.
Биста Димитрија давидовића на Земунском кеју
Копија бисте постављена је и у Смедереву
гдје почива Димитрије Давидовић.
