Јулија-Јулкеа Хлапец Ђорђевић, рођена је 1882. године Бечеју, тадашња Угарска. Докторирала је са само 24 године на Филозофском факултету у Бечу. Њена докторска теза објављена је 1908. у Летопису Матице српске. Током Првог светског рата водила је дневник у Бечу, а те белешке под именом „Цртице из прошлости Аустроугарске“ објављене су у Београду 1922. у издању Геце Кона. После рата живела је у Чешкој, у земљи свог супруга и посветила се књижевности и јачању покрета за женска права. Најпознатији Јулијин роман је “Једно дописивање”.
Докторирала са само 24 године, говорила пет језика
У Јулијиним биографским подацима наводи се да је била врхунска интелектуалка и једна од најобразованијих жена прве половине 20. века. Говорила је енглески, немачки, француски, мађарски и чешки.
О приватном животу Јулке Хлапец-Ђорђевић нема много података, а поред информација о школовању, познато је да се удала за чешког официра Здењка Хлапеца, да је имала две ћерке и да је након удаје живела у Чешкој. Добро је упознала и била је упућена на чешку културу и књижевност, те је учествовала у одржавању и неговању чешко-југословенских односа, преводила је са чешког и на чешки, и објављивала критичке радове о чешкој литератури.
Након изузетне јавне активности, током тридесетих година 20. века, по завршетку Другог светског рата, Јулка Хлапец Ђорђевић престаје да објављује радове, и нема података како је живела када је и у земљи њеног супруга промењена власт. Није познато чиме се бавила последњих деценија свога живота, такође, није позната ни судбина њене заоставштине. Оно што је добро познато у Јулијином раду, јесте њена јасна феминистичка мисао.
Међу првим женама у Европи је теоријски и научно утемељено говорила о положају жене у друштву , праву на рад и јавно деловање жене кроз историју. Такав контекст њене теоријске делатности у европским оквирима, кажу, спада у први талас феминизма, а када је реч о српском феминизму, Јулија заједно са Ксенијом Атанасијевић, припада групи интелектуалки, која отворено пише и говори о праву жена на образовање, захтевима за корениту промену породичних односа, о женским политичким правима и слободама.
Прва жена доктор филозофије у Аустроугарској
Иако је готово читав живот провела у иностранству, Јулка је активно учествовала у културном животу свога народа. Сарађивала је са низом листова и књижевних часописа као што су Српски књижевни гласник, Летопис Матице српске, “Женски покрет”, “Женски свет”, “Живот и рад”. Поред тога, ова жена необичне друштвене промишљености, појављује се и као иницијатор многих женских удружења у Србији. Њену феминистичку и, посебно хуманистичку, интелектуалну и животну позицију показује жеља да жена „после вековне чамотиње у мраку, обесхрабрена комплексом ниже вредности, ступи у људско друштво као самостално, равноправно биће, свесно свог људског достојанства”. Јасно је увиђала да главни узрок „тужне судбине женскиња” почива у њиховој интелектуалној заосталости и материјалној зависности.
Јулија Хлапец Ђорђевић је ауторка, између осталог, двотомног научног дела „Студије и есеји о феминизму”. Докторирајући у Бечу, на филозофском факултету 1906. ова Српкиња је у исто време постала прва жена доктор филозофије у Аустро-Угарској.
У свом роману Једно дописивање, Јулка Хлапец Ђорђевић пише о нужном осећању спутаности које су жене у првој половини 20. века осећале и које је чинило да већина њих буде дубоко несрећна:
Изгледа да је за сада једној интелектуално развијеној и свог човечанског достојанства свесној жени врло тешко доћи до друштвене равнотеже, а камоли среће. Спутана обавезама и предрасудама, стиснута у калупе, готове за испијене мученице или нацифране лутке, њихова силна индивидуалност наилази свуда на препреке и неразумевање. Вида Адела Милчиновић, др Ксенија Атанасијевић, Исидора Секулић ...
Умрла је 1969. године у Чешкој.
