Ријетки су они који су уопште и чулиза овог славног Србина, али ето - покушавам да га отргнем од заборава
Валтазар Богишић
- правник, историчар и политичар
Био је редовни члан
Српске краљевске академије.
Рођен је у Цавтату, 7. децембра 1834. године.
Умро је у Ријеци, 24. априла 1908. године.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Хрвати
и Црногорци га својатају, а он је у Новом Саду, 1866. године, основао
покрет „Уједињена омладина српска” са паролом “Српство све и свуда”.
Црну Гору је сматрао најчистијом српском земљом, као и Конавле из којих
су дошли његови преци. Био је редовни члан Српске краљевске академије.
У
хрватским енциклопедијама пише да је
Валтазар Богишић био „хрватски
знанственик, правни и повијесни писац“,
што је велика лаж.
Он,
међутим, нема никакве везе са Хрватском,
поготову са хрватским народом, сем што
је рођен у Цавтату који је у саставу
данашње Хрватске. Напротив, свим својим
срцем и дјелом био је везан за српски
национ. О томе најбоље свједочи чињеница
да је у Новом Саду, 1866. године, основао
политички покрет назван „Уједињена
омладина српска“.
На
оснивачкој скупштини „Уједињене
омладине српске“ утврђени су основни
циљеви тог покрета: свеколики напредак
Срба; одгајање свијести о славној
прошлости, утврђивање заједнице братства;
уз паролу: „Српство све и свуда“.
Организација је окупљала младе и
образоване Србе, међу којима су, поред
њега, били и Светозар Милетић, Никола
Пашић, Марко Миљанов Поповић и Лазар
Томановић.
Богишић
се без икаквих резерви изјашњавао као
Србин. Уз изучавање правних наука,
највећи дио живота посветио је његовању
српске традиције и сјећању на славну
историју средњовјековне Србије. Црну
Гору је сматрао најчистијом српском
земљом, као и Конавле из којих су дошли
његови преци.
Да
је Валтазар Богишић био Србин, односно
да се тако изјашњавао, потврдио је и
хрватски академик Ненад Векарић из
Завода за повијесне знаности у Дубровнику,
у свом чланку “Подријетло Балда
Богишића”.
Плашећи
се утицаја “Уједињене омладине српске”
на простору Хабзбуршке монархије, Беч
доноси одлуку да забрани ту организацију.
Исту одлуку донијела је и Кнежевина
Србија, под аустријским притиском, што
вође тог покрета није поколебало; они
сједиште из Новог Сада премјештају у
Црну Гору, на Цетиње.
На
иницијативу Марка Миљанова и књаза
Николе, са којим је Богишић имао однос
великог уважавања и пријатељства, 1871.
године на Цетињу је основана „Дружина
за ослобађање и уједињење српско“.
