Милутин Миланковић је студирао грађевинску технику у Бечу, гдје је и докторирао.
Предавао је механику, небеску механику и теоријску физику на Београдском универзитету. Био је члан многих наших и страних научних институција, међу којима и члан и потпредсједник Српске академије наука и умјетности.
Миланковићево дјело обухвата преко 70 научних радова, монографија, уџбеника и популарних списа. Његови најважнији радови су у области свемирске физике, геофизике и небеске механике.
Дао је нова објашњења распореда сунчевих радијација на површини планета, као и тока климатских промјена у геолошкој прошлости Земље.
У знак признања великом научнику, Миланковићевим именом назван је један кратер на Мјесецу, један на Марсу и једно небеско тијело.
Примењујући сложене математичке прорачуне астрономских збивања, Миланковић је веома успјешно радио на уједначавању два хришћанска календара, Јулијанског и Грегоријанског. Његова рјешења усвојена су на Конгресу православних цркава у Цариграду, 1923, али нажалост, до примјене овог календара није дошло.
Припада
таквим научницима који успостављају свијет у мислима, склоповима и
односима, јер се он заправо бавио питањима која, према свједочанству
најстаријих записа древних народа, чине праоснов сваке културе -
законима осунчавања, смјеном годишњих доба и утврђивањем поузданог
календара.Милутина Миланковића у Београду
